Branič

БРОЈ 5 И 6.

О ПОРЕЗУ НА ПРИХОД

отр. 519-.

има више везе и логичности код појединих делова, мало би се разликовао од оне врсте општег пореза на приход у којој су порески обвезници оптерећени по листама. # * * У нашем систему непосредних пореза земљишта су оптерећена према величини и каквоћн, и тога ради подељена су у пет редова (чл. 6): а) У ирви ред долазе земљишта ио варошима и варошпцама и плаћају порез 0*50 °/ 0 по вредности. ') б) У други ред долазе најбоља земљишта изван вароши н варошица, а закон сматра као таква све оне врсте земљишта на којима се сеје или се може с успехом сејати кукуруз и озимо жито, или се гаји виноград.. Земљишта овог реда плаћају 4 динара од хектара. в) У трепи ред долазе земљишта лошија од оних из 2-ог реда, али ипак доста добра да се на њима сеје или се може сејати кукуруз и јара жито. Земљишта овог реда плаћају 3 динара од хектара. г) У четврти ред још лошија земљишта, на којима се сеју само јаре стрмнине, па и од ових пшеница са несигурношћу. Ова земљишта плаћају 2 динара од хектара. д) У иети ред долазе сва остала земљишта и плаћају 1 динар од хектара На први поглед изгледа да је овај порез произвољно распоређен према величини и каквоћи земљишта без обзира на њихов приход. Али у самој ствари није тако. II овом порезу је циљ да оптерети приход, али је законодавац мислио, да је одређивање прихода сваког земљишта по на особ скопчано с одвећ великим тешкоћама, па је, место тога, узео за основ закону претпоставку, да

1) У закону је ова алинеја врло рђаво састављена и гласи овако: У први ред долазе земљишта по варошима, варошицама и то: плацеви, без обзира на то, да ли на њима постоје зграде или не; даље, баште и баштованџинице«. (Чл. 6. т. а). С оваквом редакцпјом могућна је двојака пометња. Може се узети, да баште и баштованџинице, ма где биле, у вароши, варошици или селу, долазе у први ред. А то, нема сумње, није била намера законодавчева. Осим тога, са свим је природно узети према горњем тексту, да она земљишта у варошима и варошицама која служе као паркови или су засађена шљивом, виновом лозом или другим чим, не спадају у први ред. А ни то није била намера законодавчева. С тога нам се чини, да је довољно било рећи: у арви ред долазе сва земљишта ио варошима и варошииама, па да се изнесе све оно и само оно што је законодавац имао на уму. Оно ближе одређивање »плацеви, без обзира на то, да ли на њима постоје зграде или не* и пзлишно је и нетачно, јер се закон обзире на то, да ли на тим плацевима има зграда или не, пошто ослобађа земљишта под зградама и окућнице до 500 кв. метара (чл. 7. т. е).