Branič

стр . 678.

б р а н и ч

број 7. и 8.

за осигурање и он каже: уговорач само онда личност корисника не може изменити, ако је иста већ какво право према друштву стекла. У овом случају жена осигурача Петра није никакву изјаву друштву дала, и према томе он је могао у место првобитног корисника — његове породице понудити друштву другог у лицу Танасија, ако је друштво на самој полиси ту измену одобрило, онда је то свршена ствар, и сад се више не могу узимати у обзир првобитне користеће особе, већ само овај накнадни уговор о измени те особе. У осталом ово питање о могућности измењеног корисника утврђено је у судској пракси одлуком Опште Седнице Касационог Суда од 18 априла 1808 год. № 3242 која је усвојила примедбе свог трећег одељења од 9 марта 1898 год. № 2065 које је под председништвом г. Арона Нинчића поставило ове правилне погледе: пошто су само друштво и осигураник били уговорачи то су они на основу § 531 грађ. зак. могли накнадним обостраним саизволењем мењати извесне одредбе свог уговора па следствено и особу којој се у своје време има исплатити осигурана сума... к »Само је један случај у коме се не може мењати користећа особа, а то је када је користећа особа изјавила друштву да она прима намањену јој корист и када друштво тврди пријвхМ те изјаве т. ј. кад између друштва и користеће се особе непосредно постоји неки вид примања обавезе." В У овом случају нема такве изјаве и за то су друштво, према својим правилима, а и осигураник, били у могућности да измене корисника." Према томе очевидно је, да садање примедбе II одељења Касац. Суда нису тачне, јер не одговарају садржини накнадне изјаве осигураникове ни начелима која је поставила Општа Седница. У ову погрешку одељење Касационог Суда упало је због тога што осигураник није изречно казао да за јединог осигураника по тој полиси одређује тужиоца Танасија, него је то учинио речима: »сва права по овој полиси уступам г. Танасију Н. овд. каФ. по 441. 11 општих услова ове полисе." Међу тим као што је у напред поменутим примедбама Опште Седнице лепо казано: »иолис а сама ио себи нема никакве вредности, веИ се њена вредност састоји у уговорном ираву односно у уговорној обавези друштвеној, да у своје време исилати осигурану суму."Према томе, кад је осигураник казао, да тужиоцу Денчићу по дотичној полиси преноси сва ирава онда он није могао пренети нека права, која иолиса нема и не даје , него му је могао пренети само уговорно право, да од друштва наплати осигурану