Branič

отр. 874.

в р а н и ч

број 10-12.

да се оставе само они циљеви, које је сама слободна кооиерација неподобна да постигне. VIII Добровохљна и с^дободна ^ооперација. 1^ооперативна удружења Слободно удружење најсавршенији је облик кооперације. Оно не уништва борбу, али јој ограничава поље, одузимљући јој све области радње у којима удружени чланови траже опште циљеве; и оно ублажава и мења у извесној мери карактер ове борбе у области изолованих индивидуалних радљивости. Борба коју воде људи, који су се удружили ради заједничких циљева, није она иста борба, која се заподева између оних који нису везани никаквом везом. Удружење развија између првих осећања солидарности и узајамног помагања, која не могу да постоје у истом степену, код ових других, а која имају известан утицај на сам рад на њиховим нндивидуалним цилзевима, који конкуришу. На слободно удружење данас су управљени погледи свих људи, који хоће да поправе недостатке или мане наше садашње друштвене организације не насилним или револуционарним начинпма, које садрже у разној мери комунистичке или колективистичке теорије, већ мирним и правилним путем развитка. Удружење је већ извршило чуда у економском свету и дало важне резултате у свима гранама људске радљивости. Последњи облик који је добило у модерном кооаеративном удружењу показује још вишу Фазу његовог развића. Оно што одликује овај нови облик и даје му највећу социјалну вредност и његов морални карактер јесте у томе што оно ствара удружење лица, не капитала, и што тежи не на обогаћење својих чланова већ на организацију и регулисање економског живота у опште. Нећемо овде да пишемо историју необичног развитка кооперативног покрета од знаменитих Рохдалових иијонера, који су га инаугурисали до данас. Пропагандисте овога покрета могле су и могу још претеривати његов домашај. Кооперативна удружења, како их схвата већина од њих, циљају да наместо нашега садашњег стања