Branič

БРОЈ 10-12. РАЗВИЋЕ ПРАВА И ДРУШТВЕНА ОВЕСТ СТР. 873.

сти обухвата политички и управни организам, који не може бити без принудне силе закона, ради заштите колективних интереса које чува ма да се оснива на другим основама. Мора се чувати пре свега да не падне у замку соФизма, који се увек обнавља, да му је све допуштено, и да му сам његов принцип забрањује да употребљава ма какво средство силе за олбрану, јер може само сачувати саме облике слободе од противних предузећа, осигуравајући претходно своје сопствено одржање. Сама кооперација која почива најочпгледније на стварном споразуму интересатакође мора, у великом броју случајева, да буде санкционисана законом, ма да је њена потреба у ошпте примљена и призната. То се догађа свакн пут кад се ова кооперација не може правилно да добије из слободне игре приватних иницијатива. Ова област која је неопходно резервисана за законодавца јесте и биће увек врло пространа. Она обухвата иајразличније друштвене циљеве, највише као и најниже. Заиста с једне стране извесни најбитнији циљеви, као војена служба, плаћање порезе, тако су озбиљни и прешни, да се никако не могу оставити да зависе од добровољног и слободног извршења оних, који су обавезни да их врше. С друге стране један врло велики број општих циљева, минималне важности, који нису неопходно потребнп, али су од користи за сигурност или угодност живота, и признати као такви, покрећу довољно индивидуалну радљивост да би се остварили својевољно слободном радњом индивидуа. Таква је, на пример, тако пространа и тако разнолика област законских прописа којн се тичу сигурности. Законска кооперација, која је довде само увећала масу правне спреме, ипак остаје и даље, и мора јој се увек оставити веће или мање учешће у свима друштвима, баш и у онима, која су највише измакла на путу цивилизације. Али ма како да је потребна улога овога облика кооперације, прогрес је, при свем том, у највећем развитку не само добровољне кооперације, већ добровољне и слободне кооперације, и постаје из саме игре индивидуалних радљивости; и брига садаптњег времена, као и будућности, треба да је у томе: да се слободном кооперацијом оствари највећи могући број друштвених циљева, а законској кооперацији и иницијативи државе