Branič

ст,р. 878.

в р а н и ч

број 10-12.

Обе санкције принуда и пристанак треба дакле да суделују ради потпуног извршења правила. Али и ако је тако најчешће у практици, и највећи број прописа позитивног права има обе ове санкције, ипак једна или друга, а кашто и обе, могу им недостајати; и оне нису карактеристичан и искључиви знак ових правила. Много се дискутовало и још се дискутује о особеном карактеру, по коме се разликују правила позитивног права од правила морала, са којима се додирују на толиким тачкама. Очигледно је, да ова разлика није у моралном пристанку. Јер, с једне стране овај пристанак имају и једна и друга правила, у већини случајева; а с друге стране, док овај пристанак увек и неминовнб прати правила морала, извесни правнн прописи могу га и немати. Практично остварење позитивног права постало би немогућно, кад би се тражило да сваки његов пропис има, у сваком моменту друштвеног живота, потпун морални пристанак заједнпце, и кад би оно престало да буде обавезно, чим изгуби ову санкцнју. Покушавали су, шта више, да траже разлику између морала и права у прииуди или боље у коерцибилитету, за коју морал апсолутно не зна, а која је напротив у тесној вези са идејом о праву; и заиста у томе се по оппггем мишљењу налази разлика између обе врсте правила. Али принуда или баш коерцибилитет, ма колико да су неопходно потребне у опште за практично остварење права ииак нису у вези са свима његовим иравилима. Једини је прави знак по коме се разликују прописи позитивног права у Форми коју имају, и у процесу, којим су дошли у стање опгптег правила опредељења, које је признато и освештано путем обичаја или закона. Овај спољашњи начин Формације, овај обичајни или законски ироцес даје овим правилима карактер позитивности. Далеко од тога да за највећу обавезну снагу нравних правила захтевамо двојаку санкцију: морални пристанак и принуду, и овде, као што смо то радили ириликом детерминације садржаја ових правила, посматрамо не позитивно право, такво као што је, него идеал, коме треба да тежи ово право да би, најсавршенијим начином, остварило ирави правни поредак. Посматране са овога гледишта обе санкције, материјална и морална, које право допушта, подједнако су