Branič

број 10-12. развиће ПРАВа и друштвена овест отр. 879.

му потребне. Сама материјална санкција, која резултује из принуде у свима њеним облицпма, није подобна да осигура његово потпуно остварење. Ма колико да изгледа као битан коерцибилитет у идеји о праву, ипак му принуда може недостајати било с тога, што ју је законодавац изоставио, било зато што је у ствари немогуће да се изврши због специјалне природе опредељаја које треба да санкционише. Ње нема или је само несавршено организована, у међународном и црквеном праву. Њу нема и доста велики број опредељаја нриватног а нарочито јавног права. Сем тога, ако и даље проширимо анализу, можемо рећи, без парадокса, да све право може бити увек лишено ове материјалне санкције, коју је законодавац хтео да му осигура, а која је само један, но не једини знак ■ његовога обавезног карактера. Извршење правила позитивног права баш да има најбољу санкцију, никада није потпуно осигурано самом принудом. Цело је позитивно право, као што смо то већ приметили, сложен скуп императива, који се условљавају, позивају један на другог и санкционишу једни друге, али који се увек граниче једним последњим и највишим императивом, чија сама повреда остаје без санкције. 44 На пример, забрана преступног дела примењује императиве, који налажу административним и судским властима истрагу дела и суђење преступнику. Суђење примењује императиве, који налажу судији да огласи кривичну одговорност и примени казну. Изречена осуда остварује имиеративе који се односе на власт, којој спада у дужност извршење. Сви ови императиви, у случају да се не изврше, сами примењују оне друге императиве, који се односе на више власти за надзор и контролу, којима је дужност да позивају ниже власти да ове врше своју дужност, и тако иде редом постепено до највише власти, Али се овај ланац прекида код императива, који се тиче ове последње власти, која као последња граница у серији, сама не подлежи никаквој санкцији. Ма колико да је важан деликтиозни Факт, и ма колико да је озбиљна законска казна, која је за исти прописана, увек ће дакле моћи остати некажњен.

41 А. Тћоп. — КесМвпогт ипс! бићјесИуез Кесћ1. "^етаг. 1898, р. 8. }