Branič

стр. 884.

Б Р А Н И Ч

број 10-12.

Јер, у историји иије била принцип права општа корист, таква како смо је деФинисали. То је друштвена корист добро или рђаво схваћена по временима и местима. У деспотској влади законодавац разуме друштвену корпст само са најнеограниченијом влашћу суверена; и овај појам дели маса иоданика, ако је реч о традиционалној и чврсто утврђеној управи. Тако је исто у свима олигархијским режимима, више или мање умереним, који су увек гледали корист у најширој мери ради особених интереса владајуће класе и у првобитној заштити ових интереса на саму штету масе. Роб у античком друштву, исто као ни његов господар, није имао такав појам о праву на индивидуалну слободу какав ми данас имамо. Могао је сажаљавати свој положај, и желити да из истог изађе; никако није.осуђивао друштвено стање из кога је постао; друго стање није ни замишљао. Исто је тако било са неслободним људима у средњем веку, док их најзад изузетно сувише велика тиранија није нагнала на побуну услед немогућности да живе. Платон се могао узвисити над свом стварношћу кад је стварао своју идеалну химеричну републику; али се није могао потпуно ослободити духа свога времена те да опази неправду установе ропства. У режимима каста, код човека из најнижих каста, осећања су у још већој сагласности са ниским положајем, у који га је рођење поставило, него што је то код роба из старог друштва. Принцип користи, деФинисан у смислу користи за све садржи у ствари други. Он произлази из идеје о једнакости, о подједнакој вредности лица. Но, ова је идеја нарочито производ ФилосоФске мисли која се остварила прво несавргиено у уништавању ропства, а за тим прогресивно и потпуније у укидању привилегија и прокламовању догме о једнакости пред законом. Идеја о општој користи није дакле чисто утилитарна идеја; она сама показује потребан одношај који иостоји у модерној мисли између користи и друштвене свести. Овај одношај, који је само импдициран у специФикацији коју даје садашњи утилитаризам овоме принципу, треба да буде признат и освештан у свима детерминацијама о користи, својим поређењем са другим идејама о правди, које су се утврдиле у друштвеној свести, које треба акп че да нађу у томе подједнаку сатисФакцију,