Branič

БРОЈ 10-12. РАЗВИЋЕ ПРАВА И ДРУШТВЕНА СВЕОТ ОТР. 883.

операције људи између себе, сагласно са њиховим индивидуалним и колективним интересима и са идејама о правди, које су се утврдиле у друштвеној свести. Сав овај позитиван појам права стоји у тесној вези са утилитарном доктрином. Одваја се од ње у томе што он боље разликује материјалне и идеалне елементе права, и што везује правду и корист уредбом, којом доводи у хармонију интересе са општом свешћу. Сва правила и правне институције, која су постављена да буду трајна, детерминисана су у сваком праву с једне стране интересима, који постају из животних услова, а с друге стране сукцесивним стањима друштвене свести. Корист у правом смислу, па ма колико га проширили, није довољна да објасни све ове установе и сва ова правила. Њихово потпуно објашњење, њихова потпуна ра,зумљивост, налази се у сједињењу ова два елемента. Они су инспирисали више или мање свесним начином изналазаче обичаја као и проналазаче закона. Нећемо тиме да кажемо да је позитивно право било свуда и увек у потпуној хармонији са колективном свешћу. Може се десити да је оно понекад, напротив, у очигледној супротности са њом. Законодавац може да не призна ову свест погрешком, или што је сматра као рђаво обавештену, или још боље, што се најчешће и догађа, може да је изда што је заинтересован извесним гледиштем. Али ови изузетни случајеви не треба да нам затворе очи и да нас спрече да не признамо као нормалан одношај сагласности друштвене свести са правом. У осталом овај је одношај, па ма каква да могу бити његова одступања у појединим случајевима, практички посматран у скупу целог права, пошто је надживео и регулисао људско друштво за време ма колико дугог периода. Овај потребан одношај користи и друштвене свести у праву, појављује се, премда несавршено, у самој специФикацији, коју је створила утилитарна доктрина у правом смислу, у њеном последњем стању, у општој користи, као модерном принципу права. Тиме се разуме корист не једног човека или једне класе или једне партије већ корист свију. Откуда се изводи тако деФинисан принцип? У њему се не може видети аириорна истина. Исто тако он се не може сматрати ни као истина из искуства, производ историје. БРАНИЧ 57