Branič

САМО У НЕЗАДОВОЉСТВУ ИЛИ ЖАЛБИ (СЕМ КАД ЈЕ СЛУЧАЈ ИЗ XI ОДЕЉКА § 323. СЛ. А, ГРАЂ. ПОСТ.) НОВИ ДОКАЗИ ПОДНЕСЕНИ НЕ ПРИМАЈУ СЕ Тулачење § 814. грађ. поступка (ОДЛУКА ОПШТВ СЕДНИДЕ КАОАЦИОНОГА СУДА)

Неко, назовимо га Станоје В., тужио је суду свога бившег ортака Здравка С. због дуга од 1136"80 динара. У тужби је навео, да је њима — парничарима дуговао Јанко Н. 2273"60 динара. Приликом деобе, облигација о овоме дугу, остала је код Здравка., да је о року наплати од Јанка, па кад то учини, да му — Станоју — да, спорну суму. О свему овоме доказ је деобно писмено. Првостепени суд нешто је досудио тужиоцу, а од нечега одбије га. Само пресуђење не износимо овде, као ни разлоге првостепене пресуде, јер све ово не утиче на изнесено питање. Апелациони Суд одобрио је првостепену пресуду, на коју су изјавиле незадовољства обе парничне стране. Но, по жалби обеју парничних страна, Касациони Суд поништио је ову пресуду 28 априла 1900 године Ј\» 3788 с тога, што је Апелациони Суд погрешно одобрио првостепену пресуду. Кад се — вели Касациони Суд — из поднетог писмена о „аодедм" између тужиоца и туженог шрилог уз тужбу) види, да тужилац има права на половину примања од дужника Јанка, као и кад се из поднетог протокола саслушања туженог Здравка, по стец. маси дужника Јанка од 23 марта 1890 год. Л« 8851 (прилог уз тужбу) види, да је тужени Здравко из поменуте масе примио 220 Д ћ., — онда, а код оваковог стања ствари,