Branič

отр. 894.

в р а н и ч

број 10-12.

И поред свих ових ситнијих замерака ми преводиоцу законика на италијански дугујемо своју захвалност, јер је он италијанским правницима — како теоричарима тако и практичарима — пружио могућност, да се упознају с једним изворним делом српскога ума, које ће, у то не сумњамо, привући њихову пажњу, и још већма их заинтересовати за живот, погледе, обичаје, потребе и напретке Српскога Народа, у коме су симпатије за Италију и њен владалачки дом, као и за све племенито и лепо у њој, тако живе и тако дубоко укорењене. * * * Од појаве Имовинскога Законика за Црну Гору писац ових редака пратио је његову судбину како на дому му тако и у туђини. И као Србин и као српски правник он је срећан, што је творац његов Госп. Богишић имао с њиме у научноме свету тако огроман успех. Нема, чини ми се, ниједне године нашега Бранича., у којој, једним или другим поводом, не би било говора о црногорском законику. У овој години и овим поводом власништво и уредништво Бранича поздрављају тим радије и одушевљеније свога одличног и поштованог сарадника, што од њега с правом ишчекују још многи прилог нашој и општој иравној науци, поред свега тога што он ове године навршује четрдесетогодишњицу свога доктората. Писац ових редака био је срећан ировести с њиме летос два три дана у једном од класичних италијанских градова, и мило му је што читаоце Бранича може уверити, да уважени Господин Богишић носи своје, богатим и плодним научним и законотворним радом, испуњене године како мало ко у нашему столећу. Нека би нам га Свемилостиви подржао и на даље, још задуго, овако чила, свежа, и увек на рад спремна. Рим, Богојављење 1902. Др. Мил. Р. Веони^.