Branič

0 објављивању или прештампавању лажних или измишљених гласова као и објављивање или прештампавање лажних или лажно некоме приписиваних докумената — члан 24. закона о штампи од 18 декембра 1901 год. Начело које је наш закон о штампи исказао у своме првом члану са свим је тачно. Исказивање и предавање јавности мисли путем штампе зајемчава се сваком српском грађанину са прописаним ограничењима у овом закону. Одредба ова прописује слободу предавања јавности, али у исто време прописује под каквим се ограничењима она може учинити. Мисао је дакле слободна, али предавање јавности мисли, путем штампе, то се ограничава. Одиста мисао је слободна од сваке казне, али то већ не може бити исто и кад се мисао преда јавности. Она је слободна дотле, док она не причињава никоме штете, предавањем јавности постаје кажњива, чим шкоди или може нашкодити другом или јавном иоретку. Лаж, која је по себи неморална, иостаје сем тога и преступ, кад она проузрокује и наноси штету друштву. Минемамо потребе дадоказујемо ову елементарну истину, но имамо само да напоменемо, да је преступ ове природе, преступ објављивања лажних гласова, ушао у наш најновији закон о штампи. Тај члан закона гласи овако: »Објављивање или прештампавање лажних или измишљених гласова, као и објављивање или прештампавање лажних или лажно некоме приписиваних докумеБРАНИЧ 58