Branič

стр. 900.

б р а н и ч

врој 10-12.

ната, казниће се новчано са 150 до 2400 дннара или затвором од 15 дана до 8 месеца, кад објављивање тих гласова или докумената наноси штету држави и њеним интересима или ремети јавни мир. »Истинитост објављених гласова или дела може се доказивати. »Ноднесени доказ ослобођава окривљеног само за доказано дело.« Овај члан закона, може се рећи, меће узду штампи са свим закониту, јер кад оваква одредба не би постојала, новинарство би брзо достигло највиши ступањ разузданости, који не би имао својих граница. Овим се чланом тежило да спрече могућне злоупотребе. Ова одредба даје слободу да се може предати јавности своје мишљење, али ипак тежила је да сачува друштво од злоупотреба и крајности, које врло лако могу друштво довести до опасности. Позив штампе, као врло важне чињенице, ваља да се врши само у корист озбиљних интереса, а ако би се она хтела злоупотребити подстицајем страсти и изазивањем рђавих навика, онда она ту мора наћи несавладљиве препреке у закону. При свој простоти, по изгледу овога законског текста, чини нам се да ће он дати при иримени приличних тешкоћа. Ми смо иеке од тих уочили и изнећемо их, у жељи да овим простим истраживањем и испитивањем ове одредбе учинимо олакшицу при њеној примени; а ми не сумњамо да ће овај члан задавати највише тешкоћа. Пошто смо прочитали' пажљиво овај члан, прва нам се мисао на.метнула, да ли је овде зла намера битни услов за постојање преступа? Одговор на ово питање, чини нам се, налази се у самом тексту закона. Члан 24. казни сам учинак објављивања, а ако је објављивање учињено још у злој намери, онда се казна може пењати од минимума до максимума, према нахођењу суда у даном случају. Из овога излази да зла намера није битни услов за постојање преступа, но је само отежавна околност, која може да повиси казну. Кад нема зле намере, опет постоји само дело објављивања, које је само по себи кажњиво. Преступ овај не долази у обичне врсте