Branič

58*

број 10-12.

о објављивању лажних глаоова стр. 901.

преступа. Преступа има две врсте: једни су кажњиви због њихове намере, која их је руководила при извршењу њиховом, други са разлога штетности што је они причињавају или могу причинити. Код првих, ако нема кажњиве намере, лажности или злонамере, не постоји онда ни злочин ни преступ; док код ових других намера не игра никакву улогу, јер она може и не постојати. Закон тражи да је учинилац хтео то урадити и знао да је урадио, и он не поставља никакву разлику између ове воље и моралног карактера тога дела. Већина преступа улази у прву врсту као нпр. крађа, ФалсиФиковање итд.; по неки међу тим долазе у другу врсту: убиство и повреда тела, учињени из непажње. Овакав је, но нашем мишљењу, и прост преступ објављивања лажних гласова и сличност нам изгледа, у колико је могућна, доста иотпуна; Узмимо нпр. да ја јашући друмом коња, ободем га и пустим у трк, ово је радња допуштена, јер није забрањена ни законом ни иолицијском наредбом. Али трчећи на коњу наиђем на дете и нанесем детету повреду, овде сам ја учинио преступ. Сад да претпосгавим да ми се коњ случајно поплашио ма из кога разлога, и тако у трку обори и повреди дете. Постоји ли ту преступ, одиста не. Међу тим у оба нримера ресултат је исти. У чему лежи разлика? Она никако не лежи у самом моралном карактеру дела, јер потрчати на коњу то је радња допуштена; још мање у односу који постоји између намера због чега сам то урадио и ресултат произведеног, пошто нисам имао намеру да повредим дете ни у првом ни у другом случају. Разлика постоји једино у томе што сам у првом случају намерно хтео да потрчим на коњу и чинећи то вољно, ја сам навукао на себе одговорност за радњу из непажње, коју радњу закон казни у случају рђавог ресултата, док напротив у другом, ја никако нисам хтео да трчим на коњу. По истом начелу ми се морамо управљати при одређивању преступа код лажних гласова. Објавиги неки глас то је допуштена радња сама по себи. Ако је глас истинит, радња не може бити кажњива, али ако је лажан, она постаје кажњива. То хоће и ова одредба законска, због штете или ремећења јавног поретка, што их оваква радња може проузроковати и произвести, те с тога нас оглашава за одговорне. Ни најмање није по-