Branič

врој 10-12.

право мањине

отр . 915.

кав је закон, који кад би био укипут држава би св расиала и настуиила би иотиуна анархија. Основни закон није дакле ништа друго него основни уговор, на коме Ноћћев подиже целу зграду своје државне науке и базира најближе консеквенције, које из тог уговора изводи. Ноћћек- није слутио колико је значење већ тада стекао овај нови појам о основном закону изван круга научника од заната, тако, да је његово решење било са свим ново. Веза између основног закона и друштвеног уговора играла је велику и судбоносну улогу у снажном народном иокрету који је потресао Енглеску почев од 17. века. Њене последице по целокупни развитак модерне државе тек се данас опажају у потпуном обиму. Пурптанци и индепеденти, дакле носиоци револуционарног покрета у Енглеској и Шотској стоје под утицајем назора, који су извели из принципа реФормиране цркве, по коме се сва власт, како црквена тако и световна^ има предати у руке општине. С тога је за оснивање црквене општине потребан уговор њених будућих чланова. И доиста организоваше се присталице ове науке, на тај начин што закључише »сопуепап^в« уговоре, због чега цела партија доби име конвенаната. Али, по њиховим назорима не само црквена него и државна општина, — продукат је једнога уговора. С тога официри Кромвељеви, под утица-јем Левелера, а нарочито њихова вођаЈоћп ОПшгпе захтеваху да парламенат поднесе на потпис свима Енглезима устав, који су они сами израдили и вотирали. У овоме документу (аг^еешеп^ оИ Ше реор1е) изјављује се, да он у себи садржи основна права и слободе народа. Но та основна права не би изречно подлежала одлукама парламенатске већине. Сваки закон који би у овоме нравцу већиеа наметнула мањини, проглашен је као ништаван. 0 овоме основноме закону не може у опште да решава парламенат него само народ, од чије воље зависи мисија и цела егзистенција самога парламента. Но о облицима у којима народ треба да врши измену основних уставних прописа, није ништа казано у овоме значајноме документу чиј је првобитни облик ту пре неколико година нонова изнесен на видело. Ипак су ови побожни људи према својим принципима требали да захтевају једногласност целога народа за промену устава. Религиозни осећај не зна за поштовање већине. Један изабраник вреди више него 10.000 одбачених. брднич 59