Branič

стр . 916.

в р а ii и ч

Вредност појединца постала је неизмерна. Само у споредним стварима могла би ту већина одлучивати. .Је ли пак у иитању целокупни друштвени поредак, мора се захтевати једногласност за промену. Али овога револуционарног покрета нестало је у Енглеској. Стари парламенат враћа се с краљевством и надзкивљује га, те славном револуцијом Од 1688 постаје призната господарећа сила у Енглеској. Но у овоме парламенту од вајкада је у свакоме од оба дома одлучивала проста већина и то се одржало и до данас. Енглеско право не зна ни за један случај у коме би за донашање одлуке била потребна квалиФикована већина. Те реалне прилике утичу и на политичку литературу, која, чешће него што бисмо веровали, показује само конкретне прилике и тамо где жели да предругојачи. У своме славном делу »О владавинн с ' разматра Еоске науку о социјалном уговору који је сада у Енглеској од свију признат, јер су јој се поклоннлп и револуција и реакција, и Јоћп ћлЊигпе и Тћотае Ноћћез. Држава је уговором постала и то уговором о удружењу. Тај је уговор морао бити први пут једногласно закључен, а ћутке му се придружује сваки, чим је за то стекао права својим годинама старосги. Али тај уговор по сили природног права садржи једну важну клаузулу: нека у будуће у држави влада воља већине без отпора. Тој су вољи већине поставили границе сами циљеви удружења. А ти циљеви су: заштита својине појединаца, којом су обухваћени и живот и слобода. У овоме случају дато је народу право отпора и против самог законодавца коме он може и одузети поверену му власт. Али Еоске не сномиње, којим се легалним средствима могу да бране појединци или мањине, кад их неправеднш закони вређају. У другој половини 17. века приступило се и на континенту претресању права мањине наспрам основних закона. О томе се прво РиЈешЈог! одређено изјаснио. Расвит ишошз којим се склапа држава, мора бити закључен једногласно. Повеља за [огггт гедгтлпгв, која се издаје на основу овога раскит-а, мора бити изгласана од већине. Само они, који су на уговор о удружењу условно пристали, нису обвезани да му се покоравају, али за то Остају изван државе која се ствара. Још опширније бавила се овим питањем литература 18. века.