Branič

стр. 924.

Б Р А И И Ч

Од питања Ле 1еде 1а1а прећи ћемо сада на питање с1е 1е§е !егепс1а. Пре свега морамо овде расиравити друго једно питање: да ли је овде све остављено емпирији, или, боље: има ли на овоме пољу ипак чврстих принципа, које може да сагледа око зналчево? III Прићи ћемо ближе овом проблему на тај начин што ћемо у првом реду испитати, да ли има мањина, које по својој суштини могу оправдано претендовати на то, да им се признаду права, за тим у чему треба да су та права. С првим питањем бавила се често теоријска политика прошлог столећа. Из великог броја имена, која би ваљало овде навести, нека буду споменути Американац СаЊоип; Енглези: Тћ. Наге, Ј. 81. МШ, Н. брепсег, Н. 8. МаГпе, Французи: В. Соп&1ап1, СиггоГ, То^иеуШе, Тађотауе, Бироп1, \\ 7 ћИе. Сви они полазе од мисли да за вољу већине постоји граница и да владавина чисте већине није ништа друго него тлачење и тиранија. На питање о границама владавине већине, већпна њих одговара овако: Право мањине иде тако далеко, као и право индивидуа. У стабилности признатих права појединаца вољи већине постављена је непрелазна граница. Појединцу, а тиме и мањини, мора бити нризнато право приговора против свих иокушаја већпне, да продре у област која јој је одузета. Средствима пак, која се износе, да се ово право оствари, циљ је по правилу, да обезбеде мањнне и појединце, ограничавајућн моћ парламента и владе. Такве су понајвише напред поменуте и већ одавно познате Форме за заштиту мањине: судска независност, увођење административног судства, децентрализација управе, усавршавање локалне аутономије, увођење представништва мањине итд., које се у литератури са већом или мањом опширношћу разматрају и хвале. Али већина њих — на изузетке осврнућемо се доцније — једва се дотиче питања, како и када мањине треба да буду заштићене од злоупотребе законодавства. И саме отежавне Форме уставног законодавства одричу свуда своје услугз малој мањини, или шта више и појединцу, а да и не помињемо случај како мањина, против које су наперене законодавне мере смотрепости, у опште и не бива засгупљена у законодавном