Branič

врој 10-12.

право мањине

стр. 925.-

збору- Само Северна Америка даје појединцу стварну заштиту бар против неуставних закона. Је ли у ма којој американској држави већина донела закон, који се коси са ВШ о[ РадМз дотичне државе, или са дотичним одредбама измена у савезном уставу (а слично бива са самим савезним законима), то је право и дужност судије, да овакав закон прогласи као неприменљив. 0 томе се у пракси чини велика употреба. Из извештаја америчке канцеларпје радничке излази, да су у посдедњим годинама у врло многим државама донети законп о недељном одмору, а ови су често од судија проглашивани као неважећи. Особито су интересантне одлуке о недељном одмору бербера. Ту судови изјављују: сваки човек има по уставу право на срећну економску егзистенцију, нико не може бити натеран на какав религиозни обред, нити су допуштенн специјални закони којн би ограничавали слободу појединих грађанских сталежа. Према томе и бријање недељом, ако се оно жели, спада у опште човечанско право, а законодавац нема власти, да ово право ограничи. Американска социјална иолитпка има јогп и у другом правцу да се бори са судијом који је истакао своје енергично »уек)" против гдекојих покушаја за увођење нормалног радног дана, или боље протпв покушаја да се та норма уздигне на степен уставне норме. Али ова судска затптита која пада у део иојединцима а тиме посредно и надгласаним парлаМентарним мањинама, има своје, врло сумњиве стране. Услед неодређености многих уставних прописа из таквих судских одлука стрши један произвољни моменат, тако, . да се воља судија ставља над вољом законодавца. Тиме би политички неодговорни судија, који у јавном животу подлежи утицају политичких назора, као и сваки други бпо у стању да у извесним приликама енергично спречи свако успешно унапређивање важнијих установа, које је законодавац увео у живот. Да би се могла наћи поуздана основица за право, које би ваљало признати мањини, мора се цолазити од ових напомена: целокупна мисао, да већина треба да одлучује, почива на иредстави о потпуном унутрашњем јединству народа. Њена је подлога природно-правна демократска идеја, да све индивидуе имају подједнаку вредност. Но индивидуе једнаке вредности, ако хоће да