Branič

ИЗ ОТРАНОГА ПРАВОСУЂА

1. Нужна ое одбрана допушта и онда кад је ко оам противу себе изазвао напад (Првлог е тумачењу § 54. пашега кривичног законика) Противу осуде ггрвога суда аоднесе оптужени жалбу, коју је Касациони Бечки Суд решењем својим од 30 априла 1887 год. Бр. 3232. уважио, и осуду првога суда укинуо. Разлози: Први суд констатова, да је оптужени најпре речју увредио Ернеста II., да су се услед те увреде Ернест II. и оптужени похрвали и почуиали, да је у том хрвању II. зграбио свога противника за врат и за тајнп уд, а оптужени нашав се у том мучном стању, да је извадио ножић, те њим Ернеста П. лако повредио на бради и коленима, а тешко опет повредио на трбуху. Оптужени тврди, да се је налазио у нужној одбрани, коју први суд није уважио. У разлозима првога суда вели се: »оптужени није се налазио у нужној одбрани, да одбије од себе противправни нападај, јер је он сам тај нападај иза,звао. к Но ово је начело погрешно. Ако је оптужени провокацијом својом навалу противника на властиту особу изазвао, тим она навала ипак остаје противправном ; да се је П. држао у границама нужне одбране. Ако је оптуженп изазвао хрвање, па и оно што је цинио за време овога чупања једно и друго чини га одговорним по казн. зак., али ни једно ни друго не може га лишити права нужне одбране, ако у течају хрвања дође у положај такав, у којем се нађу законске претпоставе за вршење права самоодбране. А и остали разлози првога суда наведени да се одстрани разлог казну искључујући, нису темељити нити на закону основани. Осуда првога суда искључује и за то нужну одбрану, што је на месту учињеног дела било више особа, од