Branič

број 10-12.

руски закон

стр, 791.

секутивним оргаиима градским и да саставља обавезне мјесне установе. Све је његове закључке начелник достављао гувернеру, који, кад не налажаше да истима што приговори, дозвољаваше да се прогласе у званичном покрајинском листу. Ексекутивна власт спада уирави, чији чланови барем 2 на броју — изабрани од муниципалног вијећа (као год и начелник) на 4 године, послују под предсједништвом начелника; дозволом министровом могла је, по жељи муниципалног вијећа, ексекутивна власт бити пренесена и у малијем градовима на самог начелника. Уирави је повјерено да се стара за материјалне интересе града, на које је упућује муниципално вијеће. Она прима своје закључке већином гласова. Р1ачелник, који је уједно предсједник управе и муниципалног вијећа,ужива несравњиво више угледа и има више уплива, него га је прије имао. Он је властан да управиним закључцима одгоди доставу на гувернера, па у случају нужде има право да неке мјере и на своју руку прихвати, иввијестивши о том управу у настајној сједници. Он сазивље муниципално вијеће, саставља дневни ред, има да одговара за записник и да се брине за саопштење гувернеру попримљених закључака. Уз то је начелник главног града покрајине и члан »комисије за градске послове/ о чијем дјелокругу хоћемо још укратко да проговоримо. И ако је законом год. 1870 коначна одлука о спореним закључцима муниципалног вијећа пренесена на први одсјек Сената, ипак је (обзиром на сходност да се створи једна власт, која би добро посвећена била у мјесним приликама) у свакој покрајинској пријестолници, за прихваћање одлука прве молбе, створена по једна »комисија за градске послове." Иста је била састављена од: гувернера, подгувернера, нословође Финансијске коморе, прокуратора котарског суда, предсједника покрајинске управе, предсједника или једног члана градскога суда, и начелника покрајинске пријестолнице (главног града); сви су дакле њезини чланови имали своје сједиште у томе граду и били већином независни од гувернера. На ове комисије требало је управљати све жалбе проти градској управи, и такођер приказивати све закључке, којима би гувернер нашао да приговори — што је за аутономију градова била врло важна уредба.