Branič

О пореској обавези странаца у Србији Питање о пореској обавези странаца у Србији расправљено је законом о непосредном порезу. Но као и на многим другим местима наш је основни порески закон и у овом погледу нејасан и неодређен. Ми се нећемо упуштати у истраживање узрока, из којих је то тако, у опште код свих наших, нарочито специјалних закона, јер су бар најглавнији од тих узрока добро познати. Релативна скорост нашег законодавства, недовољна спрема оних који законе граде, и још преко свега хитња са којом се они обично израђују, без претходних студија и припрема, довољни су да објасне све празнине које се, у једном тако прављеном закону, опажају чим се приступи примени. То би у осталом било још релативно сношљиво, да се бар доцније, пошто је закон ступио у живот, те празнине попуњују и неодређености прецизирају законодавним путем, како се која од њих покаже. А док се не би добило могућности да се одредбе законске, које су се показале као нејасне и неодређене, не измене и не допуне, да се то поправља, аналого ономе што бива код чисто приватно-правног законодавства, сталном јуриспруденцијом иореских власти. Истина је да то, тако рећи, заобилазно законодавство има својих незгода. Та јуриспруденција могла би бити директно противна ономе, што је законодавац хтео да учини, па то није казао довољно јасно. Она би исто тако могла да буде у опреци с духом целокупнога законодавства и — кад се тиче зак. о неп. порезу —■ с основним принципима пореске науке. Та је опасност онде нарочито велика, где они, који су позвани да својим радом створе ту јуриспруденцију, не располажу ни са довољним правним знањем, ни са довољним познавањем природе пореских проблема и њихових солуција. 50*