Branič

отр. 800.

Б Р А Н И Ч

број 10-12.

тичног закључка и према важности града о ком се ради. Закључци, који требају одобрења вишијех власти, назначени су тачно у горенаведеном закону, те би с тога било сувишно, да их овдје подробно наводимо. Нађе ли гувернер да је закључком једнога муниципалног вијећа био повријеђен закон, он га смјеста подноси — пошто је, како смо видјели, начелник дужан да сваки закључак гувернеру саопшти — комисији за градске послове и у задњој инстанцији првом департману Сената. Овоме управља и муниципално вијеће своје утоке проти одлукама комисије за градске послове. Кад би укинуће или преинака једнога закључка мунициналног вијећа носила собом помножење градскијех намега установљених од вијећа, у том случају питање долази, преко министра унутрашњих послова, пред државни савјет. Вријеђа ли напротив један закључак муниципалног вијећа, по гувернерову мнијењу, државне интересе или интересе града, онда исти потпада исгшту комисије за градске послове, и кашње евентуално испиту министра послова унутрашњих, који овдје само онда коначно одлучује, кад се ради о градовима мање важности. Јесу ли по сриједи интереси покрајинских или окружних главних мјеста, која се у нарочитом низу спомињу, то онда односне закључке муниципалног вијећа може да уништи или предругојачи једино укупни министарски савјет. Муниципално вијеће мора — и то је такођер важна преинака према пређашњем закону — да се сакупи најмање четири пута, а може да се сакупи највише осамдесет пута у години на редовиту заједницу; сједнице заказује муниципално вијеће сваке године у децембру за годину која долази. У септембру и новембру држе се обично сједнице за прегледање рачуна прошле и за установљење предрачуна за дошасту годину. По пређашњем закону не бијаше муниципалном вијећу ограннчен број његових сједница; али је томе пошљедица била, да су се у некијем градовима сједнице посве често одржавале, те муниципално вијеће предметима бавило, чије ријешење не спадаше у његову, него у надлежност ексекутивних органа, дочим се у другом, још већем броју, особито мањих градова, догађало обратно: ту се муниципално вијеће састајало после у ријетко, препуштајући укупну управу горепоменутим органима. С тога је законодавац држао сходним да се бар уста-