Branič

стр. 826.

в р а н ii ч

врој 10-12.

арава, питање стварања будућег права истиче тако мало из старога ириродног права, да је оно потребан закључак теорије историјске школе, закључак тако неизбежан и тако близак, да се не може појмити да га ова школа не би и сама развила и објавила. То би била нека врста стечаја правне науке, кад би се одрекла свакога спекулативног истраживања у материји, у садржају права. 19 Ми ни најмање не чинимо тешкоће да признамо да изучавање позитивног права, с практичког гледишта, и опредељај општих облика права, сматрани сами за себе и независно од његове- садржине, с гледишта спекулативног, чине најсталније делове, најмање хипотетичке, и ако се хоће, најбитније правне науке, и у томе они је најбоље карактеришу и разликују од свију осталих наука. Али искључујући потпуно из ове области сва истраживања о идеалном садржају права, долази се у противречност с појмом како се он узимао у философији права, који је одиста служио до сад да карактерише спекулације које се односе не на облик, већ на материју правних правила. Такво именовање не заслужује у осталом одобравање које му даје Бергбом. Ваља само определити тачно његову вредност и његов прави предмет. Право има, у највећем броју својих одредаба, чисто Формални карактер. Оно не извлачи свој садржај из самога себе, оно га позајмљује из услова, из стварних односа друштвеног живота. Идеално право које измишља законодавац и правник философ нераздвојно је од идеалног схватања друштвеног стања кога прати. Спекулације су данас у овом предмету потпуно сложеног и испреплетаног реда. Оне истичу из друштвене науке, исто тако као и из правне науке; оне теже да нреустроје друштво у исто време као и право, да подигну нову правну заједницу. Оне врше ово на основу ФилосоФске и социјалне замисли које примењују на стварна права. И одиста оне заслужују на тај начин оно врло важно место, које им је било забележено до сад у философији права. Према томе не изгледа да је име иолитике права, које би желели да му овим замене Бергбом и други, срећно изабрано. Ако политика даје

19 ^еикатр — Ет1е11ип^ т ете ЕпиушкеЈип^з^езећкМе <1ез Весћ(;8. Вег1т. С. Кеутапп. 1895.