Branič

отр. 828.

б р а н и ч

број 10-12.

извесна забуна и збрка у његовом делу, с 'многобројним понављањима и извесним противречностима; оно је производ начина на који је писац написао своје дело, распростирући тај предмет прогресивно у току самог издавања. Циљ је творац сваког права; нема ни једно правно правило које не би у своме постанку дуговало практичком мотиву, неком циљу. Двострук зар;он влада осећајним светом, закон каузалитета за недушевна бића, закон Финалитета за душевна бића. Ништа се на свету не дешава без узрока. Покрет воље без узрока исто је тако непојмљив као и покрет материје. Једина је разлика што је узрок механичан у материјалном свету, док код воље психолошке је природе. То што је код воље узрок Финалан, то је циљ. Најоиштији је циљ праву да се огарантују услови друштвеног живота природном силом државном. Ови се услови могу поделити у три групе: ванправне, мешовите и правне. Ванправни су услови они што их намеће човеку природна средина у којој живи. Право нема никакве моћи над њима; оно их има само над човеком и његовим делима. Мешовити услови тичу се одржавања и обезбеђења друштва, и његовога нормалног развијања организовањем рада, трговине и индустрије. Право треба само изузетно да притиче у помоћ природној радљивости која делује у овима разним предметима. Иравни су услови они за гарантију, којих друштво се обраћа искључиво праву. Кад се каже да право чува услове друштвеног живота, тиме неће да се каже, да оно мора да их определи све, на тај начин да примени на њих при свима неопредељеностима санкције које му стоје на расположењу. Овде је само говор о чисто правним условима. 21 Ово схватање правног циља и његовог прилагођавања условима живота, узето у свој општости, има у себи мало критике, и могу га усвојити они који осни-

21 Јћегш^. Бег 2\уеск, I, етр. 435.