Branič

БРОЈ 10-12. РАЗВИЋЕ ПРАВА И ДРУШТВЕНА СВЕСТ СТР. 829.

вају правни поредак на позитнвним основима. Али оно се развија у другој свесци која је нарочито посвећена моралу, и у списима који су дошли после ње, у пуној резерви. Ове се резерве примењују нарочито на филосоФСке општости пишчеве о силама које производе морал и право и о спољној узрочности, којој, на крају краја, оне их проводе све, а одатле он изводи развиће целога друштвеног живота. Изгледа да сви закључци Јерингове доктрине нису били увек добро учвршћени у његовом духу, а може се то приметити при обради коју је чинио у току свога дела, с доста многобројним изменама. Мисао пишчева јасно се развијала и мењала и преображавала, почев од његовог дела Дух римског ирава па до његових последњих радова. Овај напредак његове мисли примећен је већ у двема свескама Циља., што је одштампано у међувремену од шест година, а најпосле и на приметан начин, у доцнијим списима. Док он чини јасну разлику, у првој својој свесци, између материјалних и идеалних услова живота, и што му изгледа да је уочио, у природи људској, двострукост инстинката егоистичних и нобуда моралних и неинтересних, он нарочито полаже у другој свесци на егоистичку силу, одакле он изводи све остале, и у доцнијим списима, о сувереној делателности, у развићу, материјалних услова живота, и спољној узрочности, на коју он своди, последњом анализом, све елементе друштвеног живота. Најкамп, у своме Уводу у историју развић а ирава, држи да види, у овом погледу, противуречност у последњем Јеринговом делу о развићу римског права. Он примећује да, на разним местима овог списа, писац изгледа, да час одобрава двојну узрочност, унутрашњу и спољну, а час искључује ову двојност да остане при једној јединој спољној узрочности. Јеринг налази две врсте дејствителних узрока за стварање права: 1° унутрашњи подстицаји, карактер народа, његов начин осећања и мишљења, ступањ његове културе у даном времену; 2° спољни подстицаји, који су у економским, политичким и друштвеним погодбама истог народа у исто време. На другим местима означује као циљ науке, да замени свуда гледиште унутрашњег спонтанентета са спољном узрочношћу, и за циљ посебаи своје књиге, да сруши теорију што влада у историји права, по којој развиће врши се од изнутра на споља, да је замени с про-