Branič

арој 10-12. развиие права и друштвена овеот отр . 835.

ДРУГИ ДК 0 Развитак и историјско постајање права Г.1АВА ПРВА Иоторијоко постајаве права Закон Формације права није у доктринама старог природног права, које су изведене из Фикције о примитивном стању природе, која је одавно напуштена, или из фикције о погодби и друштвеном уговору, па чак ни у рационалистичким теоријама, које постоје више у корист, и оснивају правни поредак на неким апстрактним принципима, из којих изводе сав садржај права серијом логичких, више или мање марљивих дедукција. Ни максима о природном праву и подједнакој слободи, ни ма која друга чисто рационална Формула о Формацији права не слажу се са историјом правних институција. Ако су истинита гледишта историјске школе ■— а ми их за таква сматрамо —; ако је право у тесном и сталном односу са целим моралним и материјалним развитком цивилизације, и ако њиме владају закони солидарности и историјског континуитета, који владају целим животом једнога народа, јасно је, да оно не може бити подчињено никаквом апсолутном принципу за право будућности, као год ни за право прошлости. Било би узалудно означавати такав принцип за Формацију будућег права, јер би се тиме поставила произвољна и немогућа подела између садашњости и будућности, коју хоћемо да му подчинимо, и прошлости, у којој би се узалуд тражили трагови примене таквога принципа. Утилитарна се теорија боље саглашава са условима историјске Формације права. Али њено претендовање на јединство чини је двосмисленом или непотпуном. Таква, каква се у опште показује, баш и у својој последњој ФОрми, ова теорија изводи све индивидуалне и друштвене радње из једнога јединог принципа акццје који не одговара стварном стању ствари. Озбиљнија јој је мана што меша у неприродно јединство Феномене материјалног и моралног поретка. Она хоће, измичући натраг у времену, да избрише моралне Феномене. Али то је узалуд. Ово искуство, о коме она говори, из кога би једино постало све право, никад није постало, па узели ма коју епоху, под самом акцијом сповранм 54