Branič

отр. 834.

Б Р А Н И Ч

број 10-12.

бити, нешто и од својих лнчних погледа, трудио се да га одвоји од утилитарне теорије, критички је оценио теолошку хипотезу управ која узима као једино начело за објашњење свију људских акција. Акције, гледане са стране, изгледају нам прилагодније за крајње закључке, али они нису увек у којима је чињеница имала најсветлију свест о крајњим закључцима. Понекад чак, уобичајеним или инстинктивним радњама, моћ стварања расте у обрнутом смислу свести овот свршетка. Понекад писац ове радње тако рђаво прилагођава замишљеном крају, да га ми можемо схватити и друкчије. Појам краја не изражава у осталом појам средстава. Извесни учинци изгледају тако корисни њиховом аутору, да би се могло веровати да их је нарочито начинио; а често је то погрешно. Дешава се, да док ми држимо да писац истражује неки удаљени циљ, он прати најближи; и ми сматрамо као крај, што је у ствари само резултат. Тешкоћа се умножава са друштвеним радњама. Крајње циљеве неких од ових акција, могли би схватити наши предци, а ми их остварујемо данас и не имајући свест о њима. Чак би и утилитет од ових акција могао ишчезнути; а оне би остале и после. Јеринг сам признаје појаве ове природе; то су облици остатака. Они су само средство; оне постају крајњи циљ. Једна је и иста акција опредељена, час као крајњи циљ, а час као друго нешто. С друге стране, један и исти крајњи циљ може определити акције врло разнородне; јер врло много средстава може ту служити; а избор ових средстава је опредељен, не само спољним приликама, но и целим унутрашњим животом, веровањима и знањима народа у друштвеном животу, још више но у индивидуалном, резултати су нелагодни за опредељај крајњих циљева. Често заједничка акција од више лица произведе резултат који ниједно од њих није тражило. Свестан Финалитет, ма каква му била улога и ма да се његова значајност поступно умножава са периодама идући унапред у цивилизацији, не може служити, и за ова времена, за интегрално објашњење друштвеног живота, свих одредаба о моралу и праву. 21

Воп§'1е, ор. с 11,, стр. 119 и сл.