Branič

54*

Б~РОЈ 10-12. РАЗВИЂ.Е ПРАВА И ДРУШТВЕНА СВЕСТ СТР. 837.

Двојаки су ови одношаји: одношаји коегзистенције; одношаји кооперације. Праву је циљ не само да осигура просту коегзистенцију људи, који живе у друштву, као гпто то хоће најпризнатија ма?;сима природнога права, већ да осигура укупно њихову коегзистенцију и њихову кооперацију. Заиста је кооперација битан и карактеристичан услов свакога друштва, па ма како да је несавршено. Без ње не може постојати друштвени организам; вољно или невољно она мора да се врши. Чланови људске заједнице нису независне јединке механички скупљене ; они су задругари и кооператори свим скупом своје индивидуалне или колективне радљивости. Сама маниФестација њихових индивидуалних радљивости, конституише најчешће кооперацију, која истина није слободна и индиректна неизбежном акциЈОм, коју врше ове радљнвости једна над другом, а све укупно на целу заједницу. Право дакле има у исти мах да одреди одношаје коегзистенције и одношаје кооперацпје. Одношаји коегзисгенције штите и гарантују индивидуалне интересе; одношаји кооперације штите и гарантују колективне интересе, друштвену кооперацију. Али су интереси, чију нормалну и правилну игру право тако осигурава, врло различни и врло сложени. То су не само материјални и морални интереси, већ скоро увек мешовити и компликовани из елемената, који су позајмљени нз моралног као и материјалног поретка. Доиста су ннтереси, па ма какви да су, одређени у свакој епоси у исти мах спољашњим условима, друштвеног живота, а тако исто и у широј мери идеалном концепцијом о томе: да постоји заједница жпвота; а ова концепција има свој извор у умној конституцији ове заједнице. Она се налази у колективним осећањима и заједничким веровањима, која резултују из интелектуалног и моралног стања ове заједнице. Ова осећања и ова веровања стварају моралне интересе и проузрокују, понекад, и у самим материјалним ннтересима изненадне преображаје. Она образују најважнији идеални елеменат права, који утилитарна школа не признаје или омаловажава, који је историјска школа потпуно расветлила, само га увеличала, дајући му сувише надмоћну и искључиву улогу, а који ми хоћемо да деФинишемо и сведемо у његове праве границе.