Branič

стр. 838.

в р а н и ч

број 10-12.

II Друштвена свест Дух, национални карактер, правна свест народна историјске школе, то је оно што данас радије зовемо колективна или опш га свест, друштвена свест. Често говоримо у обичном говору о општем духу народном, о јавној свести и баш, у извесним приликама, о свести цивилизованих народа; и ми се разумемо и разумеју нас други кад тако говоримо. Констатујемо да се јавна свест изражава тако и тако, или напротив тврдимо да она има такав или други какав начин осећања; не поричемо да она постоји. Али ако вулгарни језик има непосредан појам о стварности, и ако његови називн имају по томе особену вредност, коју није допуштено иренебрећи, прави смисао ових назива захтева да се расветли тачном анализом маниФестација, који они прикривају. Историјска школа није деФинисала шта подразумева под народним духом, правном свешћу народа, и није себи представила потпуно чисту идеју о овом појму. Пребацивали су јој, не без разлога, мистичан карактер, у који завија овај појам, правећи од народног духа неку врсту мистериозне и потајне силе, која ствара у самој себи све право неком врстом спонтане генерације, о којој нема никаквог правила и која се не да предвидети. Колективна или општа свест која резимише једну сву важну категорију унутрашњих Феномена друштвеног живота није проста апстракција. Она пада под посматрањем и контролом разума. Као позитивни услови живота, то је, за сваку епоху, експерименталан податак, који студија установа, обичаја, целокупне народне културе, допушта да се процени и деФинише. Модерна историјска критика, са доста успеха у прошлости, испитује прогресивно, интелектуално и морално стање друштава, које сматра пуноправно, као један од битних елемената историје опште цивилизације и посебне цивилизације разних народа. Истина, садашње је стање друштва такође врло сложен Факат, али који се при свем том може одредити са довољном прецизношћу истим начинима испитивања, који се проширују на садашњост. Ову је идеју боље прецизовао известан број аутора, економиста, социолога, правних историчара, који ју је