Branič

стр. 840.

б р а н и ч

број 10-12.

аналога, по својој природи и својим дејствима, оној акцији коју врши над индивидуом индивидуална свест. Ове силе које се прво дају познати у обичајима, навикама, установама, које постоје, налазе по том директнпји израз у производима науке, литературе, вештина и у многоструким маниФестацијама јавнога шивота. Колективна осећања која их конституишу, по деФиницији, она су, која су заједничка код свих чланова једнога истог друштва људског; али није потребно да, имају такав карактер да их осећају и опажају сви чланови заједнице. Друштвена би свест била особито сиромашна и гола, кад би она обухватала само осећања и веровања која сви опажају или бар већина. Идеје које чине интелектуалнн и морални живот друштава справљају се у елитама. По том се ове идеје шире према својој прпроди више или мање дубље у масу; али све је не продиру. Општа свест, која инспирише и управља друштвеним животом, ствара се, међу тим, од скупа ових сила. Она обухвата не само осећања и веровања, која сви осећају или примећују, већ још и она, која живећи у елитама могу да само приме од масе прећутан пристанак. Маса не мисли, не осећа ништа о највишим предметима научне спекулације и испитивања. Колективна се свест при свем том обогаћава ироизводима велике културе, који је просвећују, подижу, кашто преображавају и прибављају јој најдрагоценије и најтрајније тековине. Осећања и веровања, која конституишу друштвену свест, често развијају вишу снагу од оне коју имају импулзије индивидуалних свести из којих су произашле и имају разна дејства. Позната су дејства колективних осећања у гомилама, скупштинама, у ма каквом скупу људи, и прилепчивост импулзивних покрета, који се у њима развијају често са тако великом жестином. Слична и трајнија прилепчивост осећања и идеја постоји у свима људским већим или мањим заједницама; и она има за дејство не само да их прошири на већи број глава, већ да им саопшти још већу важност и већу силу. Општа свест дакле изражава у развитку друштвеног живота један део стварности. Али не .треба увеличавати њену улогу и на њој оснивати цео развитак. То је учинила историјска школа у примени овога појма у области права, узимљући свест као једини агенат Фор-