Branič

стр. 848.

в р а н и ч

број 10-12.

Правац развитка није мање очевидан од самог Феиомеиа. Он је управљен у смислу замене регулаторске радње јавне власти наместо приватне силе и индивидуалне радње, ширења домене кривичне правде у скуп њених инкриминација, сагласно са развитком и увећаном сложеношћу друштвених одношаја, и у исто време поступним умањењем казни, које иду упоредо са ублажавањем обичаја и администрацијом тачније полиције. Било би лако наћи такође једнообразан и општи ход правних институција у мање познатим правцима, и имено још у кривичном предмету, у поступку доказа. Развитак је, не мање, очевидан у великом броју важних предмета грађанског, политичког и религиозног законодавства. Овај развитак зависи, свуда где се производи, од поступне промене услова живота, и сукцесивних стања друштвене свести. То се јасно види, кад посматрамо у политичком и религиозном норетку, модиФикације, које су учињене у току времена у одношајима између старе и модерне државе, и цркве, који су се тако дубоко изменили, а који без сумње још нису дошли у последњи стадиум свог развитка. Ове модиФикације нису постале једино из промена у условима живота, који су их само омогућили. Оне имају дубље основе у наиретку знања и у наиретку науке, и у аутономији друштвене свести, која је била њихова последица. Првобитни принципи нашега модерног права, у грађанском и политичком поретку, индивидуална слобода, политпчка и грађанска слобода, једнакост пред законом, слободна одбрана оптужених, законско одређење казни, и други још принципи, који се више не оспоравају, произлазе из истих извора; и за цело било би тешко најпредубеђенијим духовима порицати, на пример, утицај који је имала ФилосоФија XVIII века на њихов коначни триумФ у нашем законодавству. Пре него што су ушли у закон, ови су принципи проникли јавну свест као идеје правде, не као просга сагласност у цил^у. Бентам се може одупирати у име користи, и војевати својим сарказмима противу декларације човекових права. Тиме показује само боље морално са свим различно значење, које имају идеје, које она освештава у духу људи, који су их прокламовали.