Branič

БРОЈ 10-12. РАЗВИЋЕ ПРАВЛ И ДРУШТВЕНА СЗЕСТ СТР. 849.

Али баш кад би се ови људи и варали, и не признавали истинито порекло ових идеја; кад би ови принципи били, као што то хоће Јеринг, само производ сагласности циљу која је више призната, или, по језику утилитараца производ консолидованих искустава, исто тако је истина, да би ове идеје, утврђујући се у друштвеној свести, добиле други карактер. Ове се идеје не појављују внгпе у овом новом стању као слабе примене корисги. Оне постају тако исто давно као што прогрес иде упоредо са ево^уцијом, деФинитивне тековине јавне свести, друштвене истине. Развитак нам даје истина у свакој епоси само релативне истине. Али тако бива баш у свима наукама, које само постепено корачају ка апсолутној истини, и не могу никад бити сигурне да ће је достићи у свој њеној пуноћи. Сваки је прави ступањ еволуције прогрес и добит орема ономе ступњу, који му претходи, баш да је овај ступањ потребан услов за онај који му следује. У овоме се смислу конституише за епоху где се производи, оно што зовемо истина. Али који су прави ступњи развитка ? Сви социјални Феномени нису његови нормални ироизводи. У еволуцијн нема само потребних времена заустављања или баш легитимних повратака, кад је њен ход био вештачки убрзан произвољном акцпјом законодавца противно спољним условима живота и показивањима друштвене свести. Има такође и противних покрета, понављања, повратака ка прошлости, које подстичу супротни интереси, удружени да праве сметњу развитку, Питамо се, од тада, по каквом ће се знаку разликовати нормални производи развитка од противних Феномена, који могу да спрече његов ход. Решење овога питања може показати велике тешкоће у примени, и дати места великим разликама међу људима који су ангажовани у политичким борбама сваке епохе, који немају увек слободу духа, ни ФилосоФску независност, што је потребно да могу судити беспристрасно о догађајима који се развијају пред њиховим очима. Оно налази своје најсигурније правило изван случајних услова садашњости, у сагласности истинитог развитка, у свакој од његових појединих маниФестација са општим покретом цивилизације. У томе је критериум, по коме се најбоље могу разликовати правиине маниФестације развитка од анор-