Branič

отр. 850.

б р а н ii ч

врој 10-12.

малних Феномена, који га потресају, продуктивне силе нових дејстава у будућности, од мртвих сила које конституишу поновљења из прошлости или проста наслеђа. Ако посматрамо, понаособ, идеје правде, главне црте праваца, по којима бива њихов развитак у модерном свету, јасне су. Ове црте, које се видљиво слажу са целим прогресом цивилизације, развијају се у следеће правце, — узимљући од њих само најопштије за пажљивог и беспристрасног посматрача, —■ и то: највећу грађанску и политичку слободу; апсолутну моралну једнакост, већу материјалну једнакост, ма да се иста увек садржи у границама, које јој постављају слобода, породични живот и економски услови производње и одржања богатстава, основи индивидуалне својине који се не могу уништити. Све ове опште црте, прогресивног развитка, одређене су у крилу заједнице, поступним развићем и увећаном превагом осећања солидарности, помоћи и узајамног потпомагања, које резултује из кооперације њених чланова ради постигнућа друштвених циљева и замене облика слободе, у овој кооперацији, наместо облика принуде, у чему и лежи најкарактеристичнији знак општег покрета цивилизације и прогреса у људским друштвима. ГЛАВА ДРУГА Развитак и прогрео 1 Борба за ј^ивот , Наддаге^љење најподобнијих и за^он о једна^ој с^ободи Наш век, занет научним знањем и проникнут координацијом и узајамном зависношћу наука међу собом, трудио се да доведе у везу теорију прогреса у људским друштвима са теоријом прогреса у наукама живота. Једно врло распрострањено мишљење, од извесног броја година, међу онима, који се хвале да доприносе највише извесности и тачности у социјалним студијама, прокламује борбу за живот, као узрок, који одређује прогрес друштава, борбу, коју је Дарвин изнео на видик и нарочито расветлио са толико моћи, као узрок и помоћно