Branič

стр. 852.

В Р а Н И Ч

број 10-12.

теропулоса у првој свесци дела, коме даје наслов : Право јачега, са хвале достојном философском искреношћу, и девизом : гараво је вољ а јачега. зг Ово је исти принцип селекције и надживљаја најподобнијих, комбинован са старом максимом о подједнакој слободи, који Спенсер поставља као основ целе своје теорије права. Своје идеје о овоме предмету Спенсер је развио у својој књизи Правда која, и ако је поодавна изашла на јавност, изгледа да је мање привукла пажњу него његова ранија дела. По Спенсеру је одржање Феле код човека, као и код животиња у закону о надживљају најподобнијих, и у односу, који имплицира овај закон, између начина живљења и резултата, који отуда произлазе. Он тражи да свака индивидуа може прибирати слободно све користи и последице, које су с тим нераздвојне по својој природи. То је овај закон, који у свом пространству, у анималном режиму, осигурава благостање и ширење индивидуа и Фела, које имају највише подобности, према њиховим условима за егзистенцију. Овај се закон примењује на усамљена бића, без икакве друге границе, до оне, која резултује из субординације и помоћи, коју захтева неминовно слабост младог доба и неговање порода. Овај закон садржи други изузетак за бића, која живе у заједници. Он хоће да радње, којима сваки тражи користи или се труди да избегне штету, према својој природи, буду ограничене потребом да не чине сметњу аналогим радњама оних, који живе с њим у заједници То је неопходно потребан услов егзистенције и трајности удружења; он је императиван за све који хоће из њега да црпу користи. Ова два закона, који се примењују, први на сва ма каква бића, други на сва социјална бића, потврђују се све више, у колико се развитак пење, и налазе у људском друштву своју врховну и највишу маниФестацију. По првоме од ових закона, сваки човек треба да прибира слободно повољне или неповољне резултате, према својој природи, и понашању, које из тога произлази

:! ' 2 6шпр1о\\асг. X« 1иНе с!ез гасев. — Кстсотдг. 2иИе& еп1ге 1ез зосгеМз Јштатев. — М. А. Уассаго. Ђез ђавев зосШодг^иез Ли ЛгоИ е1 Ле ТШа1. — А. Е1еиЉегорои1оз. Ђа$ ВесМ с1е$ З^агЈсегеп. Јпге ВесћПгсћкеИ. — 2иг1сћ. 1897.