Branič

број 10-12. развиће нрава и друштвена свест

стр. 855.

Слушајући како се преузноси њена иримена у друштвима људским, не можемо се уздржати да не мислимо на ове доктрине старога природног права, које су замишљале примитивно доба у коме је човек, у природном стању, створио савршено и идеално друштво, златно доба, од кога је сама кобна заблуда удаљила човечанство у познијим временима. Изгледа нам да се и Спенсер предаје илузији истог рода, која је истина у са свим противном смиелу и зацело много мања, а то чине још више скорашњи посвећеници овој науци, који су страснији партизани селекције и борбе за живот, кад се труде да примене на људско друштво законе бруталне силе, који владају над анималношћу, и кад сматрају прогрес као резултат строге игре ових закона, онда кад напредак знања и развитак цивилизације треба да имају прецизно за циљ и за дејство да ограниче у најширој мери, поље примене ових закона. Ово ћемо овде утврдити темељнијом дискусијом Дарвиновог принципа о борби за живот и претераних консеквенца, које су из њега изводили, примењујући овај нринцип на људска друштва. II Борба за ж и в°т и удрухење у природним нау^ама Друштвена наука, позајмљујући из природних наука идеју о животној конкуренцији, учинила је само, да ове опет прихвате појам, који су јој саме позајмиле. Дарвин, и ако је дошао до свога система потпуно специјалним студијама, показао нам је са ретком скромношћу, да му је прва идеја о борби за опстанак дошла срећним случајем, што му је дошла до руку Малтусова Студија, о становништву. Малтус заиста у свима истраживањима о становништву описује борбу за опстанак, не изговарајући ту реч, борбу, која резултује у људском друштву из два Феномена, који конкуришу, и то: неограниченог увећавања становништва и ограниченог прираштаја средстава за живот. Показује нам у изобиљу њихова дејства и разнолики преглед, и закључује: да свака индивидуа мора бити у стању непрекидне борбе, да би се одржала