Branič

стр. 854.

б р а н и ч

врој 10-12.

која би припадала општој заједници на целој земљи. Али је у томе врло слаба основа за једну такву установу. Својина и наследство, као све друге потребне установе не своде се само на закон сагласности између начина живљења и резултата и подједнаке слободе; своје сигурне основе ове установе налазе у скупу економских и моралних погодаба друштвеног живота. Спенсерово схватање одношаја између индивидуе и држава, које је већ развио у једном претходном делу, разликује се мало у основу од схватања на које је Хумболта одвела максима о коегзистенцији. Држава има само Функције полиције и правде; нема другу мисију до ту да штити грађане од свакога спољашњег или унутрашњег напада. Има да штити само слободно вршење индивидуалне радљивости, не вршећи никакву другу интервенцију до ону која може да резултује из употребе разнИх начина акције, који су потребни да се осигура ова заштита, јер би њено мешање, проширено ван ових граница, уништило закон о подједнакој слободи и нормалан одношај који мора увек да постоји између начина живљења и резултата. 38 Узет сам за се, закон о подједнакој слободи нема другу вредност до ону, коју има Кантова максима коегзистенције, о којој смо дискутовали у почетку ове студије. То је једна Формула, која подлежи истој критици; она је као и она Кантова, са свим ФОрмална и празна садржајем. Истина, код Спенсера произлази из закона о надживљају најподобнијих, који њом влада, и кога је закона она само следство. Али је потребно да се прецизно зна: да ли се овај закон, који влада анималним светом, примењује на човека који живи у друштву и у којој мери. Нема спора овај закон влада и дејствује без препреке у животињском свету. Још се може допустити да је имао акцију, премда мању, у примитивним становништвима, код дивљака и варвара. Али се његов утицај у"мањује и све мање и мање опажа са прогресом цивилизације, чија су дела толике препреке његовом потпуном развићу. Селекција и борба за живот игра су бруталне силе; и циљ је цивилизације да тачно поправи њена дејства.

33 Негћег! Врепсег. ЈивИсе. Рат. 1893.