Branič

број 10-12.

о пореској обавези

стр. 779.

у коме су неки порези реални, а други персоналии, а никако за један исти порез. Тај је случај код нашег непосредног пореза. Порези на земљиште, на зграде, на принос од капитала, на принос од радња и од лиЧног рада и порез на обрт су порези реални, порез на личност — за који смо већ рекли да није у ствари један порез — персоналан је за један део и реалан за други. Сваки од шест првих пореза терети искључпво једну грану прихода без обзира на остале приходе обавезника, и чак је за неке од њих, као за порез на принос од капитала, порез на прпнос од радња и порез на принос од личног рада, усвојена и прогресивна стопа, која се одређује искључиво ирема дотичном ириходу и без обзира. на то да ли је обавезник ирема осталим својим ириходима богат или сиромах. Пореска је обавеза без сваке сумње код тих пореза у првом реду реална. Лична обавеза служи ту само као хииергарантија, но порез у првом реду мора платити дотично имање, односно приход. Код пореза на личност морамо чинити разлику између сталне таксе од шест динара с главе на главу, н пропорционалне таксе од пет пара на сваки динар непосредног пореза сем пореза на обрт. Прва такса је лична у најужем смислу те речи, и према томе п обавеза има чнсто лнчни карактер. Што се тпче друге таксе, она се може сматрати као нека врста пореза на целокупнп прнход, пошто посредно на овај пада. Но како је стаблирана на суму непосредног пореза коју дотнчни обавезник плаћа и према овоме се одређује, то у ствари није ништа друго него један порез. Према томе, као п код свих приреза у оппгге, карактер пореске обавезе ове таксе управља се према карактеру главног пореза. Ако је главнп порез персоналаи, и прирез је персоналан, ако је порез реалан. реалан је и прирез, који се према њему одређује. ГЈо томе је пореска обавеза код тога другог дела личног пореза реална, пошто су порези према којима се одређује реални. Пошто смо утврднли карактер пореске обавезе код појединих пореза, да видимо сада како стоји према томе пореска обавеза странаца. У претпоставцп да закон о непосредном порезу шге у опште ништа говорио о пореској обавези странаца, ови би бпли потпуно ослобођени пореза где је обавеза лична, а у свему подвргнути свима порезима где,је оба-