Branič

стр. 860.

б р а н и ч

врој 10-12.

III Борба за дашот у лвудо^им друштвима Довде смо консултирали природњаке, да би пратили на њиховом сопственом земљишту писце, који, асимилујући друштвени прогрес са биолошким прогресом, изводе из њихове студије природних наука претеране и неоправдане закључке. Али ма какву помоћ да могу дати природне науке социолошкој науци анализама и поређењима, која дају, не треба томе давати прекомерну важност. То су увек само компарације, аналогије и често прости начини резоновања, који су привидни и обмањују. Између оба поретка биолошких и друштвених Факата поред сличности, постоје грдне разлике. Позајмице, које се чине од једних другима, извођења, која се тако добијају често су варљива; и праве узроке људског прогреса треба тражити у последњој анализи, у студији особених специјалних услова за Формацију и увећање људских друштава, и у разликама, ако не још више у еличностима, које показују ова друштва са Формацијом организама и анималних друштава. Разлике између ова два поретка Факата знатне су у ономе што се прецизно тиче борбе за живот и селекције, која је њена после^ица. Већ Валас је приметио, посматрајући само човека, самог за се, као индивидуу, да је човек, самом својом подобношћу да се одева и да прави себи оружје и алат, одузео од природе силу, коју она потпуно врши над животињама, којом она модиФикује његов облик и његову структуру. Ове, тј. животиње, да би могле живети морају да подносе у својој структури, својој физичкој конституцији, својим навикама промене, саобразно променама своје средине. Човек постиже исти циљ помоћу своје интелигенције, која му допушта да се одржава у хармонији са спољним светом, не мењајући своју сопствену конституцију. То су социјални и симпатични инстинкти, моралне и интелектуалне подобности, које је природна селекција нарочито развила и усавршила у примитивног човека; изгледа да је она престала да има над њим процењив утицај од момента, кад су ови инстинкти и ове подобности достигле у човека цео свој развитак.