Branič

БРОЈ 10-12.

РАЗВИЋЕ ПРАВА И ДРУШТВЕНА ОВЕСТ СТР. 861.

У погледу на цивилизоване народе не изгледа да се може подржавати мишљење: да борба за живот осигурава њихов прогресивни ход; и ако у овим друштвима има деФинитивно сталнога, правилног прогреса, као што се то може констатовати, то долази од других узрока. Сам Дарвин, који је много обазривији, него његови ученици, који су одвећ велике ентузијасте, усваја ове идеје, као и идеје гг. Гре-а и Галтона о истом питању. Он признаје да природна селекција, изгледа, да игра врло 40 споредну улогу код цивилизованих народа. Морају се признати разлике, које деле са гледишта животне конкуренције анимални режим од људских друштава. Видели смо да борба за живот није једини знак баш ни биолошког прогреса. Али претпоставимо да у ствари има овај карактер и да она конституише у самој себи закон, који је природа наметнула анималном прогресу, она не може бити у исто време природни занон људског прогреса, јер је борбу, у људству, условила вештачка средина, која њоме влада и која је дело не ирироде, већ човеково. Док се анимална борба води између сличних индивидуа, таквих, какве их је створила природа, и зависи само од личних и особених својстава индивидуе као и од Физичке средине у којој живе, ова се борба замеће у људским друштвима између различних индивидуа, које и ако немају никакву природну надмоћност, ипак имају извесне особине, које резултују из средине у којој су пласиране. Природна средина, која је великим делом могла да управља условима ове борбе у примитивним временима има само једну, скоро никакву, улогу код народа, који су достигли известан степен цивилизације. Одлучан је утицај друштвене средине. Но, нема никаквог мотива за тврђење а рггогг да су животна утакмица и вештачка селекција која може из ње да резултује саме собом повољне за прогрес ма каква да је средина у којој се збивају. Међу тим је овај постулат уплетен у систем оних, који у политичкој економији преузносе закон иустити нека иде (1а188ег равзег) и иустити нека се ради (1а18вег {а1ге) или оних, који са Спенсером забрањују сву интервенцију државе у уређењу друштвеног дела осим

10 Баг\«п. 1љ с1е8сепс!апсе <1е Гћоште е4 1а 8е1ес(лоп вехиеПе, р. 137. — 0 истом предмету ГреФ. Ге Тгапв&пшвте аома!. Гапз. А1сап.