Branič

стр. 862.

б р а н и ч

врој 10-12.

онога, што је строго потребно да осигура слободно вршење индивидуалннх активитета, који конкуришу. Ови системи у ствари имплицирају да је вештачка селекција која резултује из борбе узрок прогреса сама собом у ма каквој датој средини. Али напротив, прогрес у људским друштвима зависи пре свега и битно од природе средине; животна утакмица и вештачка селекција имају само зависан утицај. Основна је погрешка система, који примењује закон животне утакмице и надживљаја најподобнијих у људским друштвима, рекао је г. Л&велеј, у вештачкој и лажној идеји: да ако се прокламује режим: пустити нека иде, и пустити нека се ради, — да би тада друштвеним поретком управљали тобожњи природни закони. Заборавља се, да индивидуе раде све под царством политичких и административних институција, и закона, који регулишу својину, наследство, застарелост и све друштвене одношаје, па ма какве да су природе. Да би владали природни закони, нарочито закон о надживљају најподобнијих, у људским друштвима, требало би прво уништити ону неизмерну зграду законодавства, и вратити се у дивље стање, у коме су вероватно живели примитивни људи на Форму животиња. Они који хоће, као Спенсер, Хекел, да закон природне селекције буде примењен на таква друштва, не виде да су анимални режим и друштвена организација потпуно различне средине, -и у којима следствено исти закон може имати само различна дејства. Међу животињама, свака индивидуа удешава свој живот према својим подобностима. Међу људима свачија је судбина одређена, делом, преимућствима, која добија или која наслеђује од својих предака. Принцип који се хоће да примени у томе је да друштвом управљају природни закони, којима је довољно дати слободан ток па да се постигне највеће могуће благостање и срећа. Извесно, људско друштво, пошто се садржи у ономе што зовемо природом, покорава се природним силама. Али установе и закони, који владају тековином и пренашањем добара, под њиховим разним облицима, и сви грађански и кривични закони произлазе из човечје воље и законодавчевих одлука, који их може укинути или их модиФиковати, ако му искуство или виши појам о правди покажу да их треба