Branič

стр. 864.

б р а н и ч

врој 10-12.

ништа додавати. Напротив ова борба мора да подноси сва ограничења, која не вређајући изворе индивидуалне енергије, такве су природе да их све управљају на највећу корист заједниде, на највећу друштвену кооперацију. Нису најсавршенија она друштва у којима је унутрашња борба међу индивидуама најинтензивнија и најгрубља. Она су друштва најсавршенија у којима, друштвена средина, закони, не само не распаљују борбу, већ је ограничавају, уређују и умеравају њена дејства; / друштва, у којима чланови заједнице не само да не стоје једни према другима као противници у општој и сталној борби, него су напротив најбољи другови за постизање већине својих заједничких циљева, и потпуно хармонирају у вршењу својих сопствених индивидуалних радљивости. IV Напреда^. — Његов најопштији знац Ако посматрамо целокупан развитак друштвенога живота, са којим је развитак права у интимној вези, морамо признати: да се најопштији знак људског прогреса састоји у најширем и слободном развитку индивидуалног и колективног живота, који резултује, у исти мах из његове увећане разнородности, и из замене облика слободе наместо облика принуде у вршењу индивидуалних радљивости и друштвеној кооперацији. Историја пивилизације јесте историја ослобођења индивидуе из ропства прошлости, и поступног прелаза из кооперације, која је наметнута путем власти или силом, у вољну кооперацију, коју прати умножено стање разнородности у индивидуалном и друштвеном животу. Ова кооперација, која је најзнатнији Феномен економског и политичког развитка, узима разне облике и пролази разне Фазе по времену. Разни облици које узима одговарају многоструким начинима вршења индивидуалних, изолованих, комбинованих или удружених радљивосТи. Сви ови начини радње врше се симултано у разним размерама, у разним стадиумима развитка. Они имају већу или мању вредност и дејство према циљевима, које хоће да остваре, али су сви подједнако потребни и не могу се замењивати