Branič

ВРОЈ 10-12. РАЗВИЋЕ ПРАВА И ДРУШТВЕНА СВЕСТ СТР. 865.

један другим, пошто је сваки од њих најбоље подешен, и тако остаје, за вршење извесних друштвених послова. Вршење индивидуалних радљивости, која конкуришу, са којим је борба, таква, какву смо је деФинисали, неизбежно везана у разним ступњима, често је један од облика друштвене кооперације, тако исто као и удружење и комбинован рад, премда је тај облик са различним карактерима. Индивидуалне радљивости, које се врше слободно ради циљева приватног интереса нису само у борби међу собом, која се не може избећи; у исто време оне производе самим својим вршењем продукцију и непрекидну промену сваковрсних богатстава или услуга, и тако конституишу у свом скупу и својим резултатима у односу према целом друштву, једну врсту кооперације, која и ако није унапред уговорена, ипак је реална као и директна кооперација, која резултује из рада на општим циљевима у јавном интересу. Ова индиректна и спонтана кооперација игра велику улогу у организованим друштвима и њена акција, не само да не слаби, већ се шири и расте са развиткохм цивилизације у исто време као и облици кооперације, који резултују из удружења или комбинованог рада. Она се маниФестује поглавито са својим двојаким карактером приватне конкуренције између индивидуа, и симултаним премда не поузданим конкурсом, у јавном интересу, у области индустријске и трговачке радљивости. Радници који конкуришу циљају директно у борби на своје сопствене користи; али у исто време индиректно они доприносе добру заједнице, проузрокујући тако највећи развитак трговине и индустрије. Заблуда старе политичке економије била је у томе: што је увеличавала у овом двоструком Феномену дејства и доброчинства борбе, и није посматрала довољно крајњу улогу кооперације која мора из ње да произлази; или боље: што гледа најсавршенију кооперацију у апсолутном пустити нека се ради, у борби без правила и без реда и што је из овога анархичног сукоба приватних интереса изводила сву организацију рада неком врстом хармоније коју је унапред поставила, коју законодавац треба да чува да не поремети никаквом својом интервенцијом. Борба, која проузрокује праву кооперацију није брутална борба за опстанак, која оружа јаче противу