Branič

отр. 866.

б р . а н и ч

број 10-12.

слабијих и немилосрдио уништава ове друге у корист првих. Ту кооперацију производи мирна борба која подржава потребну утакмицу код човека у вршењу његових послова; то је лојална конкуренција институисана у условима једнакости, који су највише могући, и која је ограничена у правим границама обичајем и законом. Друга заблуда ове школе, која има исти извор и исто претерано неповерење према регулаторској радњи закона у томе је, што не процењује, у правој вредности, улогу директне кооперације, која је легално институисана за циљеве јавног интереса, признаје вредност овој кооперацији само у политичким установама, и потпуно је искључује у остварењу других општих циљева, које не могу да остваре саме слободне индивидуалне радљивости. Друштвена кооперација, било да се остварује вршењем индивидуалних радљивости, која било да конкуришу, било да се комбинују или удружују, пролази разне Фазе. V Поде«ла рада и дудагости. Хомогена и хетерогена Ј ^ооперација Кооперација је проста и елементарна у примитивним друштвима. Она је скоро иста у свих чланова заједнице. Свака индивидуа прави свој стан, своје одело, гради своје оружје, прибавља себи средства за егзистенцију, једном речју сама себи снабдева већину својих потреба. Удружење тада нема никакве користи и маниФестује се само у заједничкој акцији за потребе одбране противу природне непријатељске средине или противу спољашњег ненријатеља. У погледу на друге одношаје са свим су слабе и лабаве везе удружења. Свакр1 се бави истим пословима, истим радом, не тражећи ништа ни од кога, нити му други треба. Мисао је општа као и радња. Сви чланови заједнице деле иста осећања и исте идеје, које су најчешће смешане са празноверицама, али које су јако проникнуте у свима. духовима. То је епоха у којој колективна свест има највише универзалности и једнородности, и у којој се опажају код свих исти начини мишљења и осећања.