Branič

БРОЈ 10-12. РАЗВИЋЕ ПРАВА. И ДРУШТВЕНА СВЕОТ СТР. 869.

тер. Учешће свести, воље и слободе, које јој придолази, даје јој овај карактер. VI Прииудиа и добротво<љиа ^ооперација Прогрес постаје, иод овим одношајем, прелазом принудне кооперације, која је произишла из облика ауторитета, у добровољну кооперацију, која је постала пз •сагласности интереса и претпостављене опште воље, која изражава ову сагласност. Ове две врсте прогреса, ма да се слажу у опште, ипак не иду увек упоредо. Моралнп прогрес не иде увек узастонце за материјалним напретком, и обрнуто. II у примитивним друштвима можемо наићи на доста велгши ступањ слободне премда несвесне кооперације. Ма да кооперацију најчешће маркира у овим друштвима најапсолутнији и најсвиреипји деспотизам, ппак има међу њима и таквих друштава, која су се конституисала у тако иовољним срединама, да се у њима организовала спонтано друштвена кооперација са таквим ступњем слободе, да би им на томе могле позавидетн више цивилизације. У друштвима, која су основана баш на најгрубљој сили, кооиерација је у опште спонтана и инстинктивна, у области обичаја, за све што не додирује одношаје оних који господаре, према подчкњенима, тј. што се не тиче односа привилегисаних и нодчињених класа, победилаца и побеђених. Она се утврдила самим нутем власти у одношаје између оних који господаре и оних који су подчињени, нарочито у одношајима победилаца према побеђенима. Али ма какав да је стуиањ слободне воље у таквим друштвима, то су увек само рудиментарна и нримитивна друштва, ма колико да трају, ако су још у стадиуму хомогене или квази-хомогене кооперацпје. Целокупан прогрес цпвилизације налази се само у хетерогеној кооперацији, која се обилно развила и комбиновала са напретком слободе и свести. Овај прелаз кооперације, која је постала из облика слободе, у кооперацију, која показује облпке ауторитета и принуде, врши се лагано и прогресивно под утицајем увећавања друштвене масе, њеног разликовања, нристанка на директну и пндиректну деобу власти, учешћа 56*