Branič

стр. 870..

б р а "н и ч

најмногобројнијих класа друштвених, које су у иочетку биле подчињене, и сукцесивних стања колективне свести. Принудна кооперација разликује се од добровољне кооперације не само по свом пореклу, већ и по својој особеној природи и умном стању, које јој одговара. Добровољни пристанак који може имати од стране оних, који су га дали, не мења јој карактер. Ма каква кооперација, баш да је основана најјачом влашћу, не може се дуго држати помоћу саме материјалне силе. Она траје и конституише правилно и стално стање само кад су време и навика створили послушност и добровољан пристанак оних којима је наметнута. Свако је организовано друштво неминовпо у вези са саобразним стањем колективне свести, скупом осећања и усвојених веровања. Умно стање, које одговара принудној кооперацији, јесте чврсто веровање масе подчињених у суверену моћ оних који заповедају и у изврсност њихових послова. У свима временима, они који владају, трудили су се да супституишу у принудној кооперацији наместо материјалне принуде, добровољно вршење, које произлази из овога умног стања. Тај се труд састојао у томе да се код подчињених створи такво умно стање, по коме ће они акцептирати све оно, што им је у почетку било наметнуто вештачки и силом, у интересу оних који владају, и то акцептирати као потребу, коју резултује из натприродног и божанског поретка или као нешто неизбежно по самој природи ствари. Овај се циљ најбоље и најлакше постизао у примитивним временима, кад су религија, морал и право били смешани. Свештеничка класа, која ако није владајућа класа, увек је готово привилегисана, и удружена са владајућом, особито врши овај задатак да прилагоди веровања са поретком ствари, који иостоји. Под овим утицајем и утицајем оних који владају, као и услед дуге практике установа, које су се утврдиле и одговарајућег умног стања које она развија и консолидује, кооперација, која је институисана путем власти, добија од почетка или у току времена добровољан пристанак оних који су на то били приморани. Легитимност правних правила, обичајних или законских, изгледа тада да се оснива поглавито не на унутрашњој вредности њиховог садржаја, већ на ауторитету из кога.