Branič

из судске психопатологиЈе, на како )е он као уиравнак одељења за иооматрање душевно оболелих алочннаца у казпеном заводу у Хали имао прилике да скупи богат материјалодносно објеката крпвичног законодавства, он је и ири писању овог дела нарочпто истрижи ао узроке злочина и дејсшо, које изазиваху казне у злочинца. На тој основици узлиже се као резултат ново кривично право, које више него досадашње друштво штити и појединца обезбеђује од напада зпочпнчева. Отуда је Атпафенбург одлучан иротивник класичног криминалистичког аравца, којп ,је вољан и да се с противницпма споразуме у измени или укидању појед .ших параграфа у казпеиом закону; у осталом тај се класични правац тврдоглаво држи прпнципа владајућег апстрактног законодавства. Корените реформе постојећих ирописа ие могу се од овог чисто догматичког правца очекивати, када се он задовољава да злочпн у свима готово случајевима сматра ка > „израз слободне воље човекове." Присталице класичног правца данашњег никад неће да се потруде, да ту, тако звану, „слободну вољу" човечју научно испитају и обраде. Њима на супрот стоји природњак и психолог, који види у злочину — рану соцпјалног тела и у борби с њим поступа као лекар, којн прво посматра симптоме, да би могао утврдпти и узроке дотичне појаве; огуда на прво место долази дијагноза и тек на основу тако добивеног сазнан.а терапије, почиње најцелнсходније лечење. Веран пранципу: да је човек човеку највиша студија, препоручује Ашафенбург као методу: објективно аосматрање. Приликом истраживања социјалних узрока злочина истиче Ашафенбург, да мпога кривичпа дела завпсе често од годишњих времена. Често се статистиком могло утврдити да је број кривичних дела у једном месецу веома приближан броју крив. дела у истом месецу али друге годпне. Тако је на прпмер утврђено статистиком, да су силовања у Француској од 1827 до 186у године, дакле еа период од 42 године, показивала се у хладним месецима, дакле у новембру до феоруара са б—5'/ 2 процента, докле се у про >етњим а нарочито летњим месецима број криваца те врсте пео на 13—14 процената осталих криваца. У Иемачкој на пример кривична дела: повреда, увреда и браколомство показују шахшшт у августу, докле крађа и утаја достижу у децембру највећи број. Отуда закључак: да деликти против имовине избијају у времену кад је живот најтежи и најскупљи, а деликти против морала најчешће за време сунчане препеке. У осталом треба се и других узрока сетити. Утврђено је, да су зими кривице чешће но лети. Зашто ? Поред тежих услова за живот, зими је кривац нодложнији алкохолу, јер да би се загре-