Branič

112

Б Р Л Н II Ћ

јао, више га пије. При томе је за крађу ио некад потребна и иоћ, а она је аими дужа, дакЈге и погоднија но лети. Поред горњих узрока, много су тежи за оцену утицај расе и религије на криминалитет. Неоспорна су многа факта, тако на прамер, да је германска раса петогубо јане наклоњепа самоубиству од романске, или наро.лш обичај као што је крвна освета на Корзици, где кривац ове врсге нма необично велика угледау народу. Врло је важан и утицај занимања на крпминалитет, ати ту треба водити рачуна п о томе, да занимање једног човека коме се п светио вазда је подложан и завпси од саме природе дотинног човека. У много судбоносније и значајније момепте узрока злочина долазп и јака употреба алкохола. Масом: примера утврђено је да су пијанице најлакше склонч на злочине. У Белгији од свих осуђеника на смрт за 24 последњих година било је 59,9 процената сталнпх алкохоличара, а од онпх који су били осуђени на вечиту робпју 56,6 процеиата. Бонхефер је проучавао скитнице п од 113 који су у току времеиа пали у затвор само њих 12 пило је мање од 3 / 4 литара ракије дневно ! Под непосредним утицајем алкохола врше се најсуровији злочини. Па и повреде, неморални деликти, унпштај туђ ,х ствари и многа друга дела протпв имања врше се такође под утицајем алкохола. На недељу, на пример, кад се најв .ше ппје, пада трећина свих телесних аовреда\ Јопг ужасније од дпректне последице алкохола јесу посредне штете као: осиромашење породице дотичног пијанице, а пре свега страшна дегенерација порода тога пијанпце. Цаља посматрања односила с.у се па злоупотребу која се чини с дуваном, морфијумом, кокаином п ешером; за тим утицај коцкања, сујеверја и напослетку иросишшуција. Од већег, акт.уалиог интереса јесу пзвођења о економном (привредном) социјалном иоложају. У више прилика могло се утврдити, што је већа цена жишу, у толнко се број крађа увећава. Тако је, на пример, године 1891/92. када је цена житу у Берлину бпла 31,66 и 29,52 марака за дуилу цечту, износио број осуда за крађу 216 одн. 326 на 100.000 становника. А у половини деведесетих година,- када је цена житу била мања, 21 марку, број осуђених за крађу био је мањи 190, на исти број становника. Међу тим, долази Ашафенбург до закључка, да и овде постоји јако разви.јена узрочна веза у томе да је човек навикнут на добар живот у добрпм временима често неспособан, да се тога живота одрече, и своје потребе сузи. А при томе утврђено је, да у гладним годннама обично деликте противу имовине нарочито млади злочинци врше и ако они не осећају сразмерно оскудицу у оноликој мешт, у коликој мери осећа жихова породица..