Branič

Б Р А Н И Ч

праву многи институти били веома развијени без обзира на малу територију и простоту грађанскога саобраћаја. Узроци се морају тражити у са свом другом иравцу. Придржујући се мишљењу већине научара, налазим да су ови узроци, због чега римско право није допуштало застугшитптво: 1) Субјективни карактер римскога ирава, који се сматрао чак као апсолутни принцип. Јеринг карактерише овај принцин овако: „Свет припада личној енергији, сваки у самом себп носи осиов свога права, сам је дужан да се брани, — ово је есенција старога римскога гледишта". Мето аћеио поште 1е§'о а^еге ро1еб1; аћеп 8№ри1ап пето ро1,е8Ш. 2) Формални карактер римскога ирава. Све правне радње морале су бити извршене по установљеним фор.чама и речима, од чегаје п зависпла важност саме радњеч Довољноје напоменути само стппулацију у римском праву, која се састојала у измени питања и одговора прп личном присуству контрахената. — 8ропс1езш ппћ1 с1аге сепћит? 8ропс1ео Шч сеаШт с1аге. 3) Институти: ропство и Шшв ЈатШаб (почињеност лица ракег 1'атШаз-у) задовољавали су потребу заступнпштва и јављали се као најглавнији узрок, због чега рпмско право нпје допуштало заступништво 1в . Савињи вели: „Све једно, говорио роб у стипулацији с1ат"1 или пићј с1аг! или с1оппио с1агј, или се пак сам господар, који уговара, изражава. ипШ с1ап илп §егуо тео с1ап, — увек право потраживања задобија господар. Роб је једпо опште оруђе прибављања за господара" 17 . 4) Постојање асИо ехегс^опа, асИо т«Шопа и ас^о асИесШ1ае сјпаШаив — тако псто задовољавале су потребу у место заступништва 18 . Ну, без обзира на то, у лптератури постоје разна мишлење односио тога, да ли је римско право допуштало изузетке од овога општега правила. Ја ћу у кратко овде изнети само један пнстптут, а споменућу само о осталим институтима. Односно стицања државине у римском праву постоји познати текст — РаиШз 8еШ V. '* § 1: „РобзезбГопет асчциптиз ећ атто ећ согроге, ашто иИдие позћго, согроге \ г е1 по8(.го уе! аИепо". Бринц објашњавајућп овај текст изводи то, да у римском праву стицање државине иомоћу трећега лица може бити само у 14 Нерсеоом> Љ. стр. 118, 137 и 142. 15 Тгор1оп§- — „ Ви Мапс1а1;", Вр. 511, стр. 486. 10 Тгор1опЈ* — Љ. Бр. 512, етр. 487 ; М. Сћ. СИгаиЛ — л ,Е1етеп1з <1е ЛгоГћ готат", стр. 202; Евецкш, Љ. стр. 39 и 40; Дмитрш Лзаревич'1. — „система рпм. права" књ. I, стр. 228 и Нерсесовг, Љ. стр. 39 п 40. 17 СавинБи, Љ. § 54, стр. 370. СавинБИ, 1ђ. § 54, стр. 372 п 374; Варонт. — „сисгема рим. гражд. Права" кљ. III. § 221, стр. 27; НерсесовЂ, Љ. стр. 124, 127 и 128; Дмитрш Лзареви чт , књ. I. стр. 229 п Тгор1оп^ — „ ои Мап<1а1;" Бр. 212, стр. 487.