Branič

ба водити рачуна је ли он чиме обезбеђен или не. И ни код једног права кад је реч о његовој заотарелости, не води се рачун је ли оно чиме обезбеђено или не. То је правило. Правнички и логички то је питање просто и јасно. Главно се не мења споредшш, и што би од главног било да му нема сноредног, оно ће бнти н кад га има. А поједина законодавства могу, са других којих разлога, и друго што о овоме наредити. Тако иаше законодавстзо одстуиа од овога што се тиче потраживања обезбеђеног ручном залогом. То чини у § 936 грађ. законика. (Може некоме изгледати, да је одстуиање и оно о умрломе јемцу у § 840 ; али оно и није застарелост него је у ствари другн правни посао). То исто чини и законодавство аустриско. Управо, аустризко, то и чини, а иаше чини што и аустриско. Јер наш § 936 то је § 1483 аустр. грађ. законика. Црногорско законодавство чини и вшне. По њему, потражИвања обезбеђења залогом, било покретнсм или непокретном, не застаревају у колико со могу из залоге наплатити. Не каже се у црногорском законику изреком да ли се то тиче н главног и интереса, али пзгледа да се тиче обадвога. По новом немачком грађ. законику, ие застарева главно у колико се може из залог ј наплатнти, а баш застарева — II н т е р е с. Нећу се овде. упуштати у излагање, тнта коме законодавсту иоже бпти разлог за такво одступање. Споменићу само овде, да је ово у законодавству немачком и право и мудро, што интабулисана главница не застарева а застарева ицтабулисаии интерес. А на крају чланка гледаћу да кажем коју реч н по чему је то право н мудро. Што се тиче реченог одступања у нашем законодавству, оно не само да не повлађује никога на мишљење: да ио нашем закону интабулисани интерес не застарева, него га још унућује на мишљење: да по нашем закону интабулисани интерес застарева. Оио о незастаревању у §-у 936 говори се за потраживање обезбеђено покретном или ручном зазогом. II на тај начин и оно говори: да то не вреди за потраживање обезбеђепо н е п о к р е т н о м з а л о г о м. Ето ово довде, прво је из чега треба извући разлоге, зашто се за застарелост не разликује интерес интабулисани и неинтабулисани. Долази и друго. Друго, треба се сетити начина на које обвезе престају. Треба се сетити да је у ствари један такав начин и застарелост, на коју је само потребно да се обвезанп позове. II сваки