Branič

ННТЕРЕС ЗЛСТАРЕВА ЗА ТРИ ГОДИНЕ

'25

обичап човек зна, да обвеза престаје не само ако је дужник новериоцу плати, него на пр. и ако.једужнику поверипац опрости. А застарелост је у сгвари пгго п опроштај. Што поверилац чини а не би морао, или што поверилац не чини а могао би, то је воља његова, и што отуда за дужника нстиче једнако је. Или поверилац дужнику обвезу опростио, или га на време не тужио те обвеза застарела, једнако је по дужника. ЈЗа обезбеду, рецимо, суме од 1000 динара стоји на дулшиков.у непокретну пмању интабулација. Најпре: дужник није ни мање, ни више, ни мекше, нп тврђе, ни друкчије како обвезан за тнх 1000 динара и интерес зато што за обезбеду тога стоји на његовом имању иотабулација. Како би за то био обвезан да па његовом имању не стоји интабулацпја, оиако је обвезан и кад стоји. Затим, као год што ће та обвеза престати ако дужник тај дуг готовим новцем плати, тако ће исто она престатп и ако тај дуг застари. РСао год гато ће обвеза престати за све ако плат.и ,све, тако ће за све престати п ако све застари. Као год што ће обвеза на интерес прзстати, у колико дужник интерес плати, тако ће престатп и у колико интерес застари. Све то тако пде са обвезом самостално и одвојено, без икакве везе и зависности од обезбеде. А на иротив, обезбеда се повија у свему по обвези, и у колико кад вреди обвеза, вреди и она; докле живи обвеза, живи и опа; кад предстане живети обвеза, престаје п она. Да пак и интабулисане обвезе престају и ио застарелостп, и да се по застарелости обвезе може тражити да се скине са непокретног имања интабулација која је ту обве <у обезбеђивала, онако као и кад би обвеза била испуњена, готовим новцем шгаћена, стоји то такође ј шно и у закоиу. То је у §-у 947 законика грађаиског, који нарочито ваља читати у вези са §-ом 946. У §-у 946 стоји: „Који би застарелогаћу ствар добавио, онај може на суду захтевати да се иа његово име ствар води..." А у §-у 947: „Тако исто онај, који би какву обвезу на свом добру имао, па би време застарелости прошло, може захтевати да се иста са његових добара скинеи из књиге баштинске испише". Мишљење, дакле, касационе већине у ствари је без разлога ваљало је да има п разлоге; и разлози су имали бити у том смислу у ком то довде казах. Прећи ћемо за овим на мишљење касационе мањине. * * * Мишљење је касационе мањине: „да интабулисаии иитерес не засгарева за време одређено §-ом 928. сл. д. грађ. зако-