Branič

ника—за три године." (Није касациона мањина казала: за које онда време застарева). Касациона мањина дала }е разлоге за своје мишљење, али бол.е да није. Оно шго је касациона већина као разлог за своје мишљење навела, недовољно је да буде разлог; али ово што је навела као разлог за своје мишљење касациона мањина, за ово се баш може рећи оно: да бетер! У првом реду, наравно, стоји и против мишљења касационе мањиие, и против њених разлога, све оно што сам довде навео, и што сам казао да као разлог недостаје мпшљењу касационе већине. П даље на појединости тих разлога касационе мањине има да се каже ово што долази. Биће ово доста дугачко, али је опет кратко. У разлозима касационе мањине толико је питања помешано и замршено, да би трабала читава књига да се оио све размрси и на своје место постави. Ја се управо узцржавам да кажем какво име овакав рад заслужује. * 1) „Нашзаконодавацповлађује правујединаца, која су уведена усудске књиге. Поред осталихзаконих наређењаовосевиди; из одредбе §. 9-29. грађ. зак. по коме се својина задобија државином од десет година по тапији, иначе (без тапије) тражи се 24 год. за застарелост." То прво стоји у разлозима касационе мањиие. Морам признатп, да ме је прилично стало труда не би ли иронашао, како је могућпо, да то што се ту каже, буде разлог да интабулисани иитерес никако не застарева, (већ што би и код тог разлога ваљада застаревао за 24 године, то је другаствар.) Не знам да ли сам пронашао. Ваљда хоће Да се каже: кад је застарелост за добијање својине, код тапије гито значи код „судске књиге," краћа, а без тапије дужа; онда, обрнуто, треба и за интабулисани интерес, који је такођеу „судским књигама," да буде застарелост не само краћа него никаква! Кад „судске књиге" ономе за својнну застарелост стежу, нека и овоме за интабулисани интерес растежу, те да тако имају обоје од „судских књига"вајде. Никакве везе те ствари једна с другом немају. Застарелост ингереса не оснива се на вероватноћи, да он припада ономе који га тражи. Па ако је вероватноћа мања, нека је застарелост краћа; а ако .је вероватноћа већа, нека је застарелост дужа, или иикака. И пошто је већа вероватноћа, да интерес припада ономе који га тражи, кад је он и у „судске књиге" уведен; онда нека је ту застарелост ие само краћа, него и никака!